Кусково – најлепше племићко имање у Москви (ФОТОГРАФИЈЕ)

Вадим Разумов
Гроф Николај Шереметјев је умео да ужива у животу, и по томе није заостајао за француским краљем Лујем Четрнаестим. Да би и гости његовог летњег имања могли уживати направио је волијере за ретке птице, стаклене баште са егзотичним воћем и, наравно, велелепни дворац.

Летња резиденција чувених грофова Шереметјев спадала је међу највеће и најпрефињеније амбијенте са дворцем и уређеним парком. Била је предвиђена за разоноду током лета. Кусково је још од 16. века припадало породици Шереметјев, али је изглед архитектонског ансамбла већим делом настао крајем 18. века.

Главни дворац је саграђен за време грофа Петра Шереметјева 1769-1775. у стилу раног руског класицизма. „Велика кућа“ је била намењена свечаним пријемима. Пројектант није познат али поједини истраживачи сматрају да су у Кускову коришћени цртежи француског архитекте тога доба Шарла де Вајија (он је, на пример, пројектовао краљевски дворац у Белгији).

Дворац је у целини направљен од дрвета са ружичастом фасадом коју красе три трема са стубовима чији су тимпанони (горњи делови) украшени раскошним дуборезом. 

Степениште од белог камена води до главног улаза, а испред степеништа су постављене сфинге. Узгред, кочије су могле доћи до самог улаза у дворац.

Многи објекти у Кускову су одлично сачувани и отворени су за посетиоце јер је ово племићко имање одмах после револуције добило статус завичајног музеја. Захваљујући тој околности бољшевици га нису уништили нити су га искористили у „практичне“ сврхе.

Од 17. века у Кускову постоји камени храм Спаса Свемилостивог. Раније је на овом племићком имању постојала и црква од дрвета. Камени храм у стилу барока из доба царице Ане Ивановне подигнут је 1737-1739, и до данашњег дана је сачувао свој првобитни изглед.

Поред храма стоји мали објекат са ружичастом фасадом.

То је кухињско крило одакле су врхунска јела ношена директно у свечану дворску трпезарију. Крило је пројектовано тако да по стилу личи на дворац, мада је архитекта Фјодор Аргунов, који га је градио, био обичан кмет.

Шереметјев се на све начине трудио да забави госте на своме имању. Зато је саградио неколико веома занимљивих павиљона. Сви они су сада отворени за посетиоце.

Један од најегзотичнијих украса овог дворца је павиљон „Грот“ (вештачка пећина) у стилу барока. Слични објекти су се појавили у вртовима и парковима Италије у 16. веку.

У оваквим објектима је обично било купатило или фонтана. Они су били популарни у многим земљама Европе, а у 18. веку је та мода стигла и до Русије, али најчешће у виду павиљона у парку.

У „Гроту“ су се гости могли сакрити од летње врућине. Украшен је хиљадама шкољки, зидови имају нише са статуама римских божанстава од белог камена, а куполу краси ваза исклесана од камена која подсећа на млаз из фонтане.

За забаву је служио и павиљон „Холандска кућица“, који је саграђен нешто раније.

Он подсећа на холандске куће из 17. века. У истом стилу му је уређен и ентеријер.

А ово је „Италијанска кућица“. Овај двоспратни павиљон је служио за мање пријеме.

На првом спрату су скупљене реткости – скулптуре, слике од бисера и обојеног мермера, као и макете објеката. На другом спрату су скулптуре, али распоређене тако да има више простора за госте.

У волијери су држане птице певачице. Захваљујући њиховом певању атмосфера у парку је била живља и веселија. И сада ти кавези имају пернате станаре. Паунови се могу видети чак и зими.

На имању је уређен врт и постављене су стаклене баште у којима је гајено егзотично дрвеће и воће: бадем, нар, брескве, маслине, лимун. Велику „камену“ стаклену башту је такође саградио кмет, архитекта Аргунов, 1761-1762. године. Петар Шереметјев је волео да се истакне на необичан начин. На пример, да у децембру пошаље императорки корпу брескви из својих стаклених башти.

Волео је и да организује позоришне представе на отвореном. Његова позоришна трупа, коју су чинили кметови, била је чувена у целој империји. У вези са тим је забележена и једна врло дирљива прича. Гроф Николај Шереметјев се заљубио у глумицу Прасковју Коваљову (наступала је под псеудонимом Жемчугова). Њен отац је био кмет, али је она била талентована, суптилна и осећајна. Гроф је даровао слободу и њој и целој њеној породици, а од императора је добио дозволу да склопи брак са њоме, иако није била племићког порекла.

Жемчугова је умрла у 35. години, убрзо после порођаја. После тога је гроф цео свој живот посветио доброчинству. Узгред, једна улица уз имање зове се Алеја Жемчугове.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“