Како је аеродром Шереметјево, од недавно Александар Пушкин, постао један од најбољих на свету

Рамиљ Сидиков/Sputnik
По повратку из Лондона Никита Хрушчов на кога је џиновски Хитроу оставио снажан утисак одлучио је да у Москви подигне сличан аеродром. Тако почиње прича о највећој ваздушној луци у Русији.  

 

На московски аеродром Шереметјево први авион с путницима слетео је 11. августа 1959. године. Био је то Ту-104 који је долетео из Лењинграда. Сутрадан је и званично објављено о отварању новог престоничког аеродрома.

Шереметјево је заправо настао на простору војног аеродрома Чашниково који је отворен октобра 1957. године, да би непуне две године касније био дислоциран. 

Кружи прича да је Никита Хрушчов по повратку из службене посете Лондону чврсто одлучио да у Москви направи аеродром попут лондонског Хитроуа, па је тако у августу 1959. године. Ратно ваздухопловство предало цивилном поменуту ваздушну луку.  

Само током прве године постојања на Шереметјеву је опслужено 50 хиљада путника међу којима су били како спортисти и познате личности из света, тако и државно руководство.

У јуну 1960. године полетео је први авион пут аеродрома Берлин-Шенефелд. Неколико година касније уведени су летови у правцу Кубе, Мексике, Аргентине и Аустралије.

На Шеремтјеву је тада отворена и чувена продавница „Берјозка“, претходница дјути-фри шопова, у којој се за девизе могла купити већини становништва недоступна роба.

Зграда новог аеродромског терминала Шереметјево 1 која је одмах названа „чашицом“ отворена је 1964. године. Округла зграда терминала В спадала је у најимпресивнија архитектонска решења тог доба.

Седамдесетих година прошлог века уведено је неколико летова на суперсоничном путничком авиону Ту-144, конкуренту америчког Конкорда. Са аеродрома Шереметјево обављено је неколико летова у правцу Прага, Варшаве, Берлина, Софије, Ташкента и Алма Ате. Брзина крстарења тог совјетског џина била је преко 2.000 километара на сат, али због огромне потрошње горива и неколико несрећа његово коришћење је обустављено.  

За Летње олимпијске игре 1980. године отвара се терминал Шереметјево 2 у чијој је изградњи учествовала фирма из Савезне Републике Немачке. Током месец дана овде је прошло 460 хиљада страних туриста. Данас је то терминал F. 

Совјетски авиони су са Шереметјева већ 1985. године летели у 97 земаља света. Годишњи промет путника премашио је бројку од 3,5 милиона.

Деведесетих година прошлог века појављује се одвојени терминал А намењен пословној авијацији. За приватне летове постоји хелидром, хангари за авионе и посебне чекаонице.

Москва из године у годину све брже расте, па се паралелено проширује и аеродром. Нови терминали отварају се један за другим, 2007. године са радом је почео међународни терминал С, 2009-те терминал D на коме се налази седиште главног руског авиопревозника „Аерофлота“, а потом и терминал Е. Истовремено почели су да саобраћају и први „Аероекспреси“ којима се за само пола сата може стићи до центра града.  

На Шереметјеву је прошле године отворен обновљени терминал В уређен у стилу тридесетих година прошлог века. До њега се може стићи „хоризонталним лифтом“ са терминалаD. Изграђен је на месту на коме је 2015. године срушена „чашица“. На новом терминалу могу се видети и необични службени пси расе „шалајка“, хибриди шакала и лајке. Одгајани су специјално за службу на аеродрому.

Са московског аеродрома који од недавно носи име Александра Пушкина превезе се годишње више од 40 милиона људи. Сматра се једним од најбољих на свету, има најбржи wi-fi интернет, најбољу навигацију и најтачније летове.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“