Шест питања које туристи увек постављају водичима у Санкт Петербургу

1. Замрзавају ли се реке и канали током зиме? Да ли се клизате на том леду?

Обично се река Нева и други водни путеви замрзавају између 25. новембра и 5. децембра. Додуше, током протеклих година су приметне последице глобалног загревања. На пример, 2018. године се вода замрзла шест дана касније него обично. У 18. и 19. веку на замрзнутим рекама су прављена клизалишта, стазе за коњске трке и ледени тобогани. Почев од 1895. године на замрзнутој Неви је саобраћало неколико трамвајских линија. За 15 година, колико се то практиковало, није био ни један случај пропадања под лед.

У наше време мештани ходају по леду у фебруару и марту, када је напољу мраз (обично је лед тада дебео 30-40 центиметара), али скоро нико не користи тај лед за клизање јер би претходно требало уклонити снег. Од средине марта су казне за ходање по леду велике, јер то постаје опасно. Лед се топи почетком априла.

2. Које је ово дрво? Који је ово цвет? Која је оно птица?

Петербуршки водичи се чуде што многе туристе више интересују флора и фауна него архитектура и историја овога града. Често морају да траже помоћ колега или да завирују у ботаничке речнике како би одговорили на слична питања. „Ми смо толико навикли на нашу природну средину да је чак и не примећујемо“, каже Алексеј Коткин који се специјализује на еколошким екскурзијама по Санкт Петербургу и Лењинградској области. „Генерално гледано, Европљани се много више интересују за природу, и посебно Скандинавци. Ми не ценимо оно што нас окружује и не знамо колико је то занимљиво. Руси мисле да јежић једе јабуке, а да реке и паркови постоје само да би они тамо пекли шашлик“. Вероватно би туристичким водичима користио курс о дрвећу, цвећу, птицама и рибама.

3. Постоји ли у Санкт Петербургу локални дијалекат?

Не. Поједини Петербуржани могу и да се увреде кад чују реч „дијалекат“ јер сматрају да је њихов начин говора језичка норма које треба да се придржава цела земља. Истина је да Петербуржанина не можете разликовати по говору све док не употреби неку од ових речи: „парадная“ уместо „подъезд“ (улаз у зграду), „поребрик“ уместо „бордюр“ (ивичњак), „шаверма“ уместо „шаурма“ (брза храна попут тортиље, тј. танко тесто у које је завијено месо, поврће и тајни прелив), итд. Има педесетак таквих речи, типичних за Петербуржане. У књижарама можете пронаћи чак и хумористичне разгледнице са локалним изразима.

4. Има ли петербуршка кухиња неке специјалитете које треба да пробамо док смо овде?

Има. На првом месту је снетац (Osmerus eperlanus, рус. „корюшка„), ситна риба која се у пролеће лови у Финском заливу. Ово је сезонски специјалитет али се понегде може наћи током целе године.

Пробајте и слатке крофнице (рус. „пышки“). Оне се такође третирају као локални специјалитет.

Ако вам треба нешто са више шећера наручите колач „Картошка“ („кромпир“), колачиће од бадема или колач „Север“ са чоколадним кремом.

И немојте заборавити да за ручак или вечеру наручите „расолник Лењинград“ и „Метропол котлете“!

5. Зашто и Петар I и Катарина II имају надимак „Велики“? Јесу ли они били муж и жена? Да ли је Катарина била ћерка Петра Великог?

Правитељствујушчи Сенат је 1721. године прогласио цара Петра за императора и оца отаџбине, доделивши му титулу „Велики“. Било је много разлога за такву одлуку. Њеки од њих су Петрове реформе државе, формирање руске флоте, политика вестернизације, оснивање Санкт Петербурга, као и трговачка и војна експанзија. О наслеђу Петра Првог воде се бурне и непомирљиве дискусије, али се сви слажу да је он заувек изменио ток руске историје.

Петрова жена је била Катарина I. Имали су једанаесторо деце, али су сва деца изузев Јелисавете и Ане умрла као мала. Катарина II није имала ниједну кап руске крви. Она је била немачка принцеза Софија Августа Фредерика од Анхалт-Зербста, која се удала за Петра III, унука Петра I, а затим збацила са власти свога мужа и 34 године сама владала као императорка. Дописивала се и преко писама дружила са француским филозофима. Била је велики покровитељ уметности и образовања. Током њене владавине црквени поседи су секуларизовани, донети су закони који су племству и становницима градова дали велика права и самоуправу, а границе империје су проширене и на југ и на запад.

6. Зашто су олуци тако велики? И зашто вода из њих тече право на улицу?

Величина олука је дефинисана грађевинским нормама и правилима донетим 1976. године. „Пречник олука је заснован на квадратури површине крова“, каже Антон Жирнов, туристички водич пројекта „Санкт Петербург из угла инжењера“. Ако зграда има пет и више спратова онда олуци морају бити скривени унутар фасаде, али ако има четири спрата или мање од тога онда су дозвољени спољни олуци. Историјски центар града чине стара здања подигнута крајем 19. и почетком 20. века тако да несразмерно широки олуци совјетског периода често привлаче пажњу странаца.