Родна кућа тренутно најпознатијег спортисте из Русије Хабиба Нурмагомедова ни по чему се не разликује од неколико десетина суседних кућа. Изгледа потпуно исто као и пре много година, пре него што је првак УФЦ-а постао тако популаран у свету. Током година се нису појавили ни претенциозни интеријер ни висока ограда.
Нурмагомедов је рођен у планинском дагестанском селу Сиљди, које се налази близу границе са Чеченијом. Овде вијуга 40 километара дуги пут преко река и планинских врхова до најближег насеља.
Кажу да село на овом мeсту стоји најмање 500 година. Сада овде живи само 220 људи. Људи се углавном баве пољопривредом и сточарством. Масовна миграција из Сиљдија у низински Кизиљуртовски округ започела је деведесетих година прошлог века, када су становницима села тамо понудили земљу, посао и инфраструктуру. „А овде? Мој је отац 30-их година у Сиљдију радио као учитељ. Причао је да су тада у локалну школу ишли углавном одрасли људи. И тако отац пита једног од њих: 'Колико је пет плус пет?', а он одговара: 'Не знам'", присећа се један од мештана.
Школа и џамија - то је све што постоји у Сиљдију. Овде нема болнице, вртића, интернета или уобичајене телефонске везе - понекад сигнал можете ухватити у школи која се налази на самом врху планинског села. Нема ни продавница. Камион једном месечно за оне без аутомобила доноси намирнице: брашно, шећер, пиринач и тестенине.
Једино по чему је ово место познато су Хабиб и његов отац и тренер Абдулманап (одавде је такође и Хабибова супруга). Након бројних победа борца, Сиљди је за његове навијаче постао култно место. На улазу у село је постављен плакат с Хабибовом фотографијом и натписом „Добро дошли у земљу орлова!“ Власти Дагестана планирају да 2020. овде изграде хотел и спа-центар, а мештани засад једноставно показују где је Хабибова кућа.
Кућа Хабиба Нурмагомедова се налази у улици Нурмагомедова. Истина, име није добила по њему, него по његовом ујаку Нурмагомеду Нурмагомедову, који је титулу светског првака у спортском самбу добио 90-их. Сама се кућа ни по чему не разликује од осталих у селу.
Фасцинантан је једино поглед с прозора на планине. Како наводи регионално издање Это Кавказ, кућа има две мале собе са креветима, шпајз са старим фрижидером и малену кухињу. На поду је стари тепих. Телевизор постоји, али не ради - муња је спалила антену.
Деведесетих година Хабибова породица није била изузетак и такође је напустила село. У кући је неко време живео Хабибов деда, а касније су ту боравили бројни рођаци који су посећивали село и сам Хабиб.
Хабиб сада већину времена проводи у два града и две државе: у главном граду Дагестана, Махачкали, где стално живе његова жена и деца, и у Сан Хозеу, у Калифорнији, где тренира у дворани American Kickboxing Academy.
Станови Хабиба и његовог оца у Махачкали су у истој згради.
„Градимо своју кућу, али засад живимо у згради: ја сам на првом спрату, он на шестом“, каже Абдулманап Нурмагомедов. „Деца од јутра без престанка долазе пред зграду да се сликају са Хабибом. По зидовима пишу 'Хабиб је шампион' и све у том стилу. У овом дворишту сви већ знају за то. Ако виде да [Хабиб] улази у ауто, трче да се фотографишу. У селу је иста ситуација, доводе децу да би се Хабиб сликао с њима.“
Хабиб каже да покушава да буде код куће колико год је то могуће, јер се од толике пажње „хоћеш-нећеш умориш“: „Не сећам се ни када сам задњи пут отишао у биоскоп. Волим да шетам и да проводим време с пријатељима, али то ми у последње време тешко успева.“
Погледајте само шта се дешава у Махачкали након сваке његове борбе. Тако у Дагестану не славе ни Нову годину.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
