Српска спортисткиња 10 дана „преживљавала“ у сибирској дивљини (ФОТО)

„У Руском Дому у Београду сазнала сам о програму New Generation. Овај програм укључује више различитих семинара и конференција, али ја сам била одушевљена рафтинг форумом „Бела вода Сибира“ на Алтају, зато што волим веслачки спорт и природу. Да не говорим колико волим Русију! Ова прилика је била остварење мог сна!“

Може се заиста рећи да је то било право чудо, јер се Ана пре самог рафтинг форума вратила са туристичког путовања у Москву и Санкт Петербург. 

„Фантастично је шта све може да се види у Русији! Ово је велика земља, а нисам могла сама да организујем путовање у Сибир, тако да ова прилика да видим Алтај ме је одушевила. 

Ја сам видела и руску престоницу и потпуно дивљу нетакнуту природу Русије.“

Људи из целог света који су допутовали у камп „Бела вода Сибира“ се нису бавили само рафтингом: планинарили су, обилазили културне споменике и знаменитости. 

„Природа Сибира је фасцинантна. Питали смо нашег водича где да узмемо воду? А он каже: Ви можете слободно да пијете из реке, вода је овде кристално чиста!“

Ану су одушевили необухватни простори Русије. 

„Рецимо, ми смо тамо у Сибиру у Алтајској републици били смештени у три различита кампа, и из последњег кампа поред реке Катуњ путовали смо у град Томск. И путовали смо 900 километара! И то је за Русију сасвим нормално! А за нас Србе је то заиста много. Понегде смо ишли потпуно непролазним путевима!“

Ана је са Русима лако комуницирала јер зна руски језик, учила га је у школи. Али на њу је јак утисак оставило то како у Русији људи различитих националности и вере живе у слози: пагани, муслимани, православни хришћани и католици.

„Имали смо прилику и да упознамо народ са Алтаја. Они су нам долазили у камп, представили су њихове инструменте, музику, технику грленог певања, причали нам о својој култури. Посетили смо крај, где живи муслиманска заједница, па православна, хришћанска, видели смо како живе Козаци... Људи у Русији живе заједно, добро се слажу, помажу једни другима.“

Ана је имала могућност да упореди Москву, Санкт Петербург и мали сибирски Томск. 

„Томск је потпуно другачији, али исто леп, универзитетски град и мени је много значило да видим како изгледа обичан град у Сибиру. Један од организатора Алексеј је био родом из Томска тако да је био прави домаћин и лепо је нас угостио.“

И наравно, Ана је имала још једну могућност да се увери да су Руси и Срби братски народи. Срби су свуда наилазили на топлу добродошлицу и радовали се што у иностранству сада могу више да сазнају о Русији. 

„Најчешћа реч у кампу је била 'брате, брате!' Нас су Руси невероватно дочекали. Знате, добри људи се одмах препознају. 

А још ми је било драго кад сам сазнала да је у нашој групи највише људи из Србије. Али били су и из Казахстана, Норвешке, Костарике, Чилеа, Узбекистана, Француске, Босне. 

Заиста, те културолошке разлике се нису осетиле, функционисали смо као велика породица, ујединили су нас Росотрудничество и Русија. И до сада смо сви у контакту.“

Ана одушевљено говори о дивљим сибирским шумама и свима који планирају путовање на Алтај саветује да се спреме за праву авантуру. 

„Живели смо у шаторима, у дивљој сибирског природи и ја сматрам да је то најбољи начин да се упознаш са руским истоком. То је био изазов, ми нисмо имали струју, купатило, то је било право преживљавање! Ја чак и мислим да онај, ко није неки истински љубитељ дивље природе, нема потребу да иде у Сибир, а за људе попут мене то је било уживање. Ја сам понела незаборавна искуства. Већ планирам ново путовање за Русију! Желим идућу годину да се пријавим као волонтер у овом кампу, желим да доживим нове лепе тренутке у потпуно дивљој нестварној природи!“