Московљане који се нађу у неком граду у унутрашњости, лако је препознати пре свега по чуђењу, типа „ког ђавола сви ходају тако споро“. У Москви сви иду брзо. Па чак и онда када нигде не журе. Ако идеш споро у Москви мораш да будеш спреман да ћеш изазвати нечији бес.
Трошити свакога дана по два сата на превоз у једном смеру на путу до посла? О, да. Успут, на то уопште није уобичајено жалити се. И то стога што чим зинеш на ту тему одмах ће се наћи неко ко ће ти запушити уста и рећи да до посла још дуже путује. А његов погубни поглед направиће ти рупу на потиљку.
Изнајмити стан у близини радног места обично није начин да се реши проблем. У Москви су сви опседнути идејом о куповини стана, па чак и ако кредит мора да се отплаћује двадесет година и сваки дан проводи по четири сата у колима. Међутим, стан углавном може да се приушти далеко од центра. И приде трошити на изнајмљивање стана? Нека, хвала.
Из простог разлога што су сви они чланови мафије и преваранти. Они имају своје улице и линије метроа, вође банди и надзорнике, а на дан зарађују много више него ти за недељу дана. Изузетак су алкоси. Они нису мафија, они скупљају за вотку. Па се може показати саосећање.
Престонички метро има многе предности, али и један велики проблем. Људе. Мизантропија расте директно пропорционално броју пређених станица. Најбоље да одмах заборавите на властити простор и чисту обућу. Људска глупост у било ком виду у метроу постаје ваш лични проблем и то неминовно почиње да вас излуђује.
А то је зато што комуналне службе нису очекивале да падне снег (зими, у Русији!) и никако не могу да изађу на крај с његовим чишћењем. У том случају у акцију ступа лопата, која се увек носи у колима и служи да се разгрну сметови ујутру и по повратку са посла.
Или шаверму јести само на добро провереним местима. У противном, изаћи ће вам на нос. У том случају нико се неће зачудити што сте се отровали. Нарочито ако сте били довољно паметни па се почастили на железничкој станици.
У метроу у пуном вагону или неком другом месту на коме има много људи, ранац постаје твој непријатељ. И не само твој, него и свих других око тебе. Он затвара пролаз и гура неког у леђа или лице. Ако га не скинеш сви ће те мрзети, а нека бака се можда и извиче на тебе. Зато памет у главу.
Московски кружни ауто пут МКАД узима се као неписана граница. Све, унутар тог круга „реално“ је Москва, а све изван, далеко је, досадно, ништа се не догађа, тамо живи радничка класа. Становници центра руске престонице не воле оне који живе изван обилазнице. У питању је класни рат.
Важно је знати да се то не односи на елитна насеља ван града која се такође налазе изван прстена. То су „огранци“ центра.
Тамо немате шта да тражите. Апсолутно. Најскупља а најнеукуснија храна, чудне кафане по подрумима, много придошлица. лопова, сувенирница са кинеским ђубретом. Улице Никољска, Стари Арбат, заобићи у великом луку.
Било шта да ти затреба усред ноћи, ако рецимо пожелиш да купиш цвеће, напуниш фрижидер, одеш на тренинг, урадиш маникир, у овом граду можеш да пронађеш све у свако доба, треба само мало да прогуглаш.
Становници Москве су дисциплиновани „бели оковратници“. Они петком бучно прослављају крај сваке радне недеље. Суботом се проводи мањи број људи, и по правилу то су придошлице. Недеља је лош дан за забаву, сви већ размишљају о првом радном дану и труде се да се наспавају.
На изласку из предворја метроа увек придржаваш врата ономе ко иде иза тебе. Па, чак и ако много журиш. Ти то наравно, не мораш, али пре свега врата су тешка и оног ко иде иза тебе могу да ударе посред лица. а осим тога Московљани су врло пажљиви. Иако у свему другом могу да буду и гадови, али врата увек придржавају.
У Москви су сви заузети, и сви све планирају недељу дана унапред. Не треба збуњивати људе, покушавајући да организујеш сусрет само сат времена након што ти је тако нешто пало на памет. Нарочито не у петак, јер је сигурно већ одавно резервисан.
Запослени у канцеларијама у Москви воле да иду на ручак у оближње кафее и ресторане. Тим пре што сваки пристојан угоститељски објекат на менију има ручак са приличним попустом.
Да, тачно, Московљани знају у минут када почиње шпиц. Уколико се не спустиш у метро у пет до шест, већ у шест сати наћи ћеш се у центру зомби апокалипсе. Људи се крећу брзином од пола корака у минути, без могућности да узму телефон из џепа, а неки покушавају да се пробију кроз масу, али такви покушаји углавном завршавају неуспешно. Онима који не желе да учествују у томе остаје само да чекају бар седам сати или буду филигрански прецизни и стигну у подземну железницу неколико минута раније.
Изнајмљивање стана у Москви је врло скупо, па то питање тангира апсолутно све и појављује се као тема разговора без обзира на блискост саговорника. Прво ће те питати где станујеш, а затим колико плаћаш стан. Уколико је цена пристојна, и нису станови са старим намештајем, плочицама и тапетама са лептирима, у очима саговорника појавиће се одушевљење у комбинацији са завишћу.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
