Наша репортажа: Може ли Чеченија постати Швајцарска на Кавказу?

Игор Дамjaновић
Како изгледа савремена Чеченија, какав је ниво безбедности, културе, које су традиције тамошњег народа и какве су шансе да ова република, пострадала у рату пре две деценије, постане елитна туристичка дестинација? Прочитајте репортажу нашег дописника Игора Дамјановића

Прво што путник намерник прочита након слетања на међународни аеродром „Грозни Северни“ је парола: „Моје оружје је истина и пред тим оружјем је немоћна било која армија”. Ово је мисао формално првог председника Чеченске Републике, Ахмата Хаџи Кадирова, оца садашњег председника Рамзана. 

Ахмата Хаџи Кадирова, верског и политичког лидера, страдалог у атентату на Дан победе 9. маја 2004. године, већина Чечена сматра савременим оцем своје нације. Како ми је у разговору рекао легендарни командант њихових специјалаца и руководилац најопаснијих антитерориcтичких операција генерал-мајор Апти Алаудинов, у овом моменту - начелник полиције и заменик републичког министра унутрашњих послова, „концепција Ахмата Хаџи Кадирова била је кључна за победу над тероризмом и екстремизмом”. По речима генерала Алаудинова, Ахмат Хаџи Кадиров, сматрао је да се „тероризам не може победити искључиво полицијским методама, већ заједничким деловањем снага заштите поретка, свештенства и администрације”. По доктрини Ахмата Хаџи Кадирова улога свештенства је била просветитељска, а администрације стварање услова за нормалан живот становништва. 

На улицама широм Чеченије данас су свеприсутни портрети и цитати трагично страдалог првог председника, грандиозна џамија - Срце Чеченије, у центру Грозног подигнута је њему у част. Фудбалски клуб Терек, који се годинама са успехом такмичи у Премијер лиги Русије, пре неку годину променио је име у Ахмат. 

Грозни - савремен град

Када је завршен рат и започео активан процес обнове земље било је предлога да због размера разарања главни град Чеченије Грозни буде измештен на другу локацију. Међутим, руководство републике је то одбило и пуне 3 године трајало је само рашчишћавање рушевина. Након завршетка тог процеса, требало је приближно 10 година да из пепела никне нови, савремени град. Како су нам испричали наши домаћини, прво обновљено здање у Грозном била је православна црква Светог Архангела Михаила, смештена у центру града.

Између православне цркве и велелепног стамбено-пословног комплекса Грозни Сити, који је постао симбол препознавања чеченске престонице, протеже се Парк љубави, који на пролеће делује заиста импресивно.

Председничка палата и гореупоменута џамија Срце Чеченије, заједно са парком и комплексом Грозни Сити чине централно градско језгро. Улице Грозног су заиста простране и саобраћајна гужва тамо је практично немогућа. Два централна градска проспекта носе имена Ахмата Хаџи Кадирова и Владимира Путина. Портрети руског председника такође су чести на улицама Грозног и других чеченских градова. 

џамија Срце Чеченије

Поред Грозног, обишли смо још градове Шали и Аргун. У Шалију је недавно освећена највећа џамија у Европи, посвећена пророку Мухамеду. И ова два града су потпуно обновљена, као и села и приградски реони које смо обишли. Чини се, да се велика пажња посветила просторном планирању. Поред савремних здања и урбанистичког склада, на мене је посебан утисак оставила чистоћа. На улицама Грозног немогуће је наћи ни папирић и по овом сегменту подсетио ме на оно што сам видео у Мелбурну и најчистијој престоници Европе Минску. Поред ефикасности комуналних служби на овакву слику утиче и висок степен културе локалног становништва, јер смећа на улици није могуће видети ни у сеоским подручјима.

Туризам 

Након успостављања мира, обнове земље и изградње нове путне инфраструктуре, чеченско руководство планира да се активно позабави развојем туризма. Први кораци у том смеру већ су предузети. За развој туризма постоје сви предуслови у погледу природних лепота и занимљивог културно-историјског наслеђа. 

Посетили смо једну од најзанимљивих локација у стратешком плану развоја туризма - језеро Кезенојам. Смештено је на око 100 км од Грозног, тик уз административну границу са Дагестаном. Надморска висина језера је чак 1854 метра, а дужина обале преко 10 км. У епохи социјализма Кезенојам је представљао главну базу за припреме веслачке репрезентације СССР-а. Поред зона за одмор, у Чеченији постоји план и активног развоја скијашких центара. У месту Ведучи у јануару прошле године отворен је први такав комплекс, на око 2.000 метара надморске висине. Прва стаза дуга је 967 метара, а по плану је предвиђен развој још 18 стаза разних нивоа. Цена једнодневног ски-паса у ризорту Ведучи изоси 500 рубљи, око 7 евра и 2 до 3 пута је јефтинија од зимских туристичких центара у Србији и Црној Гори. 

Древне куле, јединствен језик 

Оно на што су становници Чеченије и суседне Ингушетије, које су у совјетско време представљале јединствен субјект Руске Федерације, посебно поносни су древне куле. Ове необичне грађевине слободно можемо рећи представљају њихов национални симбол. 

Куле су концентрисане највише на оним правцима одакле је претила опасност од непријатеља. Грађене су по специфичном систему и имале су функцију упозоравања. Необично високе, пружале су добру прегледност и када би стражари на њиховом врху приметили непријатеља слали би димне сигнале, неку врсту претече Морзеове азбуке. Из порука димним сигналима могло се сазнати одакле долази непријатељ, колика му је снага и куда се креће. Пошто један део Чеченије, у коме се налази и престоница Грозни, представља котлину у којој су честе магле, алтернативни начин упозоравања са кула у време снижене видљивости били су ударци гонга.

Изоловане куле за алармирање могу се видети често, а ми смо имали прилику и да обиђемо древни град Дере, у коме доминирају куле за одбрану, смештене тик уз границу са Грузијом. За овај локалитет наши домаћини тврде да су археолошка истраживања показала да је подигнут пре више од 1000 година. Да би до њега допрли прошли смо више од 10 км беспућа.

Чечени такође сматрају да њихов специфичан језик, готово истоветан са језиком становника Ингушетије, потиче директно од Ноја. Једна од карактеристика овог језика је да не постоји обраћање особи на Ви. Како објашњавају наши домаћини, ово није због недостатка поштовања, већ због истицања једнакости свих чланова заједнице, која је у њиховој традицији веома важна.

Гостопримство, без алкохола у слободној продаји 

Традиционално кавкаско гостопримство осетићете и у Чеченији. То управо може да представља један од адута туристичке понуде, уз укусну кухињу и здраву храну. На развој пољопривреде и производњу здраве хране поклања се много пажње последњих година. Преовлађују јела из јагњетине, спремљена као шашлик - кавкаска варијанта ражњића, имали смо прилике да пробамо у ресторанима, а у традиционалном чеченском селу, послужена нам је јагњетина кувана у котлу. Поред јагњетине традиционалну чеченску трпезу представљају укусне супе и јела из пшеничног и кукурузног брашна: хинглаш, чепаглаш, жижиг-ганлаш, далнаш (популарна као чеченска пица) итд.

С обзиром на традицију у малопродајним објектима на територији Чеченске Републике, као и Ингушетије, није могуће купити алкохол. Слична је ситуација са ресторанима и кафетеријама у Грозном. Међутим у хотелу у коме смо били смештени у Грозном и хотелу на језеру Кезенојам продаја алкохола је слободна.  

Безбедност на високом нивоу

Изузев председничке палате, остале зграде које смо посетили у немају упадљиво обезбеђење. Полиције нема превише ни по путевима. Наш домаћин, начелник полиције генерал Алаудинов, носилац Ордена храбрости за допринос у борби против тероризма, данас се креће без обезбеђења и вози у обичном цивилном аутомобилу. Слобода кретања је апсолутна, зашли смо и у удаљена планинска села, а кроз као километре беспућа допрли до древног града Дере. Криминала и других облика преступности у Чеченији готово и да нема. 

Аутор и генерал-мајор Апти Алаудинов

Дакле уколико Чеченија буде развијала и валоризовала своје туристичке потенцијале истим темпом како је у последњој деценији текла обнова, нема сумње да ће бити у стању да у догледно време на тржиште изађе са квалитетном туристичком понудом. Међутим, да би одговор на питање у наслову „може ли Чеченија постати Швајцарска на Каквазубио потврдан, неопходно је да у светској јавности буду побеђени стереотипи, негативан имиџ региона који су произвели ратови и трагични догађаји из 90-их и пропаганда западних центара моћи. 

Прочитаjте jош! Седам ствари које треба да знате пре него што посетите Чеченију

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“