Ако сте туриста који је први пут стигао у Москву, сигурно ћете пожелети да видите Црвени трг, где ћете се наћи у епицентру градског живота са свим његовим пребогатим забавним садржајима, божићним и летњим сајмовима, тржним центром ГУМ и луксузним бутицима. Али, оно што је још важније, наћи ћете се у центру руске историје. Јер ту су Кремљ, Лењинов маузолеј, црква Василија Блаженог и много тога другог. Све што се овде налази има много тога да вам исприча.
Зато можда пожелите да сазнате нешто више о догађајима који су се одиграли на овом месту, а то ће вам најбоље поћи за руком, ако посетите грађевину од црвене цигле која изгледа старо као и Кремљ. Додуше, изглед овога пута вара, јер се заправо ради о згради која је подигнута тек у другој половини 19. века, али је пројектована у неоруским стилу, тако да се уклапа у архитектонски ансамбл Црвеног трга.
Прво што ћете запазити када уђете у Државни историјски музеј је огромна фреска на таваници испред свечане дворане. Ту је осликано породично стабло династије Романов, које чини 68 портрета руских владара. Пазите да вам се врат не укочи док будете покушавали све да их сагледате!
То је заиста један од најпопуларнијих експоната у музеју и свој руској деци остаје у неизбрисивом сећању приликом школске посете.
Занимљиво је како се ова слика нашла на овом месту. Према првобитном пројекту, улазни хол у музеј требало је да буде посвећен темама из старе Русије, али када је царска породица донирала средства за изградњу музеја, оснивачи су одлучили да своју захвалност изразе помоћу ове зидне слике.
Оснивачи музеја су, док су радили на концепту музејске изложбе, дискутовали о томе на шта да ставе акценат: на величанствене ратне победе или на предмете који показују како је изгледао свакодневни живот староруског домаћинства или можда треба истаћи у први план слике које приказују најважније догађаје из руске историје?
Одлучили су се да комбинују сва три приступа. Водећи уметници тог времена позвани су да дизајнирају ентеријер, па када обилазите дворане, обратите пажњу на дивне мурале на зидовима и таваници. Све просторије су декорисане у складу са темом појединих музејских сала, па по орнаментима и луковима ентеријер подсећа на средњовековну царску палату.
Неколико сала је посвећено археолошким налазима који говоре о томе како су људи живели на територији Русије давно пре оснивања централизоване државе. Ту спадају керамика из каменог доба, алати и прво примитивно оружје старих сибирских племена.
Музеј посебну пажњу поклања прехришћанској историји Русији, представљајући паганске симболе, орнаменте и идоле. Сви они говоре о божанствима старословенске вере. Сале су уређене у хронолошком реду, тако да можете пратити историју од старих времена, преко инвазије Татара и епохе Петра Великог, па све до модерног доба са његовим технолошким прогресом.
Музеј има огромну колекцију царских предмета, као и оружје из различитих епоха, иконе и накит. Свако ће пронаћи нешто што одговара његовим личним интересовањима.
Узгред, с обзиром да посетиоци музеја у 19. веку (као ни данас) нису могли да замисле како су људи живели у ранијим епохама, уметници су добили задатак да им то дочарају. Тако нешто нећете срести на другим местима: зидови су украшени орнаментима и симболима различитих региона земље. Познати сликар Виктор Васњецов је, на пример, одлично илустровао Камено доба.
Дворана посвећена уједињењу старе Русије украшена је паноом на тему „Московски Кремљ почетком 15. века”.
Осим по изванредној сталној поставци, Историјски музеј је познат по својим привременим изложбама. Проверите на њиховом веб-сајту унапред и сазнајте какво културно изненађење вас очекује. Можда то буде чувена кинеска војска од теракоте или предиван накит дворских јувелира, укључујући мање позната дела Карла Фабержеа.
Док се главна зграда налази на Црвеном тргу, Историјски музеј има и неколико оближњих филијала. Међу њима су још једна црвена зграда у неоруском стилу у којој се налази Музеј историје рата 1812, Палате бољара лозе Романов из 15-16. века и црква Василија Блаженог на Црвеном тргу.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
