Москва има „кинеску четврт“ која нема везе са Кинезима

Улица Варварка, реновирана у оквиру програма „Моја улица“. Москва, Русија, 12. септембар 2017.

Улица Варварка, реновирана у оквиру програма „Моја улица“. Москва, Русија, 12. септембар 2017.

Сергеј Бобиљев/TASS
Један део Москве носи званичан назив „Китай-город“, у слободном преводу „Кинеска четврт“, али то није оно што сте помислили.

Ако сте некада били у Москви, вероватно сте се шетали кроз центар града и део под називом Китај-град. То је један од најсатаријих делова града. До њега се од Кремља пешке стигне за неколико минута.

Буквалан превод назива је „Кинески град“ (China-town, „Китай“ је на руском „Кина“). Назив често завара туристе, који помисле да је то типична кинеска четврт, или да је некада у историји овде било много кинеза. Парадокс је у томе што овај део Москве нема никакве везе са Кином!

Разгледница из 19. века са Спомеником јунацима Плевне на Старом тргу у Москви.

Пре него што ће добити свој садашњи назив, поменути део града се звао „Велики Посад“. Он је почев од 16. века био главна градска тржница. У 19. и 20. веку је преуређен у главну пословну и финансијску четврт, где се налази зграда руског парламента (Државне думе) и Лубјански трг, где је била фирма за изнајмљивање кочија и још много тога – Горња тржница, Словенско-грчко-латинска академија, старински манастири, храмови, штампарије, училишта, банке, седишта познатих компанија, модне продавнице, хотели, добро посећене таверне, пијаце и много самосталних трговаца који су своју робу носили у великим корпама („коробейники“).

Не постоји општеприхваћено мишљење о пореклу назива „Китај-град“. Једна од најпопуларнијих претпоставки је да назив потиче од старословенске речи „кита“, што значи „ограда“. Првобитно је поменута територија била заштићена од потенцијалних освајача ровом и земљаном оградом „шалованом“ помоћу уплетених притки. За оно доба је то била прилично чврста конструкција. До данашњег дана је сачуван део каснијих зидина од црвене цигле, подигнутих у 16. веку, и то је данас значајна културно-историјска знаменитост. Остали делови зидина су срушени током 1930-их.

Поред тога, постоји верзија по којој је овом делу града назив дала Јелена Глинска, мајка Ивана Грозног. Она је, наиме, управљала Русијом 1533-1538. у својству регента, па је 1535. године наредила да се подигну нове зидине око Китај-града. Поједини извори тврде да је она рођена у селу које се зове „Китайгородок“ („кинески градић“, „кинеско насеље“) у Украјини, те да је касније тај необични назив пренела и у Москву.

Храм Владимирске иконе Пресвете Богородице поред Никољске капије у Китај-граду.

Има и оних који још увек покушавају да пронађу „кинески траг“ у називу московског рејона. Њихов главни адут је чињеница да је овај део града био велико стециште трговаца где су странци продавали робу из иностранства, између осталог и текстил произведен у Кини, а он се у то доба називао „китаика“.

Било како било, једно је извесно: у Москви никада није постојала права кинеска четврт, попут оних у Њујорку или Лондону.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“