10 места у Њујорку на којима су Руси оставили трага

Professor Barry, John Varoli, Legion Media, Getty Images
Историја најважнијег северноамеричког града највећим делом је повезана са таласима емиграције са британских острва и из континенталног дела Европе; али и Руси су оставили свој траг у Њујорку.

„Њујорк је место на којем се сусрећу и понекад сударају Русија и уметност, као и Русија и политика”, тврди признати аутор репортажа са путовања и текстова о култури професор Бери Голдсмит, који је такође становник овог града. Показаћемо вам 10 места у Њујорку која су данас део руске историје и културе.

1) Кућа бившег руског премијера Александра Керенског. Источна 91. улица бр. 111

Кућа бившег руског премијера Александра Керенског

Керенски је овде провео последњих 20 година живота. Живео је на последњем спрату. (Такође је предавао историју и политику на Универзитету Стенфорд у Калифорнији.)

1917. године социјалиста и револуционар Керенски био је на челу руске привремене владе коју су насилно са власти скинули Лењин и бољшевици. Керенски је најпре побегао у Европу, а после Другог светског рата се преселио у Њујорк. Умро је 1970. у Болници Св. Лука.

2) Музеј Рериха. Западна 107. улица бр. 319 

Музеј Рериха

Овде се налази друга по величини колекција уметничких дела великог мистичног и модерног руског сликара Николаја Рериха који је у САД живео од 1920. до 1923. године. Овај приватни музеј основан је 1923. године, када је Рерих имао много поклоника у Америци захваљујући популарности његовог филозофског учења о глобалном миру и хармонији.

Данас се у овој двоспратници у Апер Вест Сајду налази скоро 200 његових дела, од слика са пределима Хималаја до скица сценографија за руске балете. Музеј и даље промовише Рерихове идеје о глобалној хармонији, која је визуелно приказана у његовом филозофском симболу и начелу: Pax Cultura (Мир кроз културу).

3) Зграда RCA, Рокфелер Плаза 30 

Зграда RCA

Захваљујући међусобној сарадњи Дејвид Сарнов и Владимир Зворикин су пројектовали први телевизијски уређај за Радијску корпорацију Америке (RCA). Сарнов, који је рођен у Минску (тада део Руске Империје), био је директор компаније, док је Зворикин, рођен у Мурому, а студирао у Санкт Петербургу, био генијални проналазач.

Солитер у Art Deco стилу из 30-их година је централна зграда чувеног Рокфелер центра. Компанија „Стандард Оил”, која је била најмоћнија америчка компанија у власништву Џона Рокфелера, одучила је да седиште премести у зграду RCA, која је требало да буде отворена 1. маја 1933. године. Владимир Лењин, иако одавно покојан, ипак је успео да одложи ово отварање за две недеље, због контроверзне слике „Човек на раскрсници” левичарског сликара Дијега Ривере. „Била је то Сарновљева зграда RCA, за коју је најпознатији амерички капиталиста Рокфелер наручио мурале од комунисте Дијега Ривере”, каже професор Голдсмит. „Резултат је био уметнички сукоб између капитализма и комунизма, када је Ривера Лењинов портрет укључио међу портрете породице Рокфелер. Капитализам је победио када је Рокфелер наредио да се сви мурали униште.”

4) Лоуер Ист Сајд

 Лоуер Ист Сајд, синагога

Читав овај градски рејон био је први дом у Њујорку за преко милион јеврејских емиграната из Руске Империје. Лоуер Ист Сајд је у то доба било једно од најгушће насељених места на свету.

Абрахам Кан, уредник „Форварда”, најпопуларнијег јеврејског листа, записао је да овај кварт „заузима релативно малу површину, нешто мање од пола квадратне миље, али садржи сопствени градић са око 500.000 становника: мушкараца, жена и деце, готово искључио пољских и руских Јевреја.”

Ту се налазило на десетине синагога, позоришта и новина на јидишу. Књига „Из сенке: Детињство руске јеврејске девојчице у Лоуер Ист Сајду” Роуз Коен је сведочанство о суровој реалности живота у трошним кућама и рада у израбљивачким условима. 

5) Руски самовар. Западна 52. улица бр. 256.

Руски самовар

У позној совјетској ери овај популарни ресторан је био место сусрета за интелектуалце и ствараоце који су емигрирали из Русије. Руски самовар је основан 1986. године када су совјетски емигранти Роман Каплан, балет мајстор Михаил Баришњиков и добитник Нобелове награде Јосиф Бродски одлучили да отворе ресторан у кући у којој је некад живео Френк Синатра. Омиљени сто Бродског је још увек ту, као и клавир Барашњикова који се још користи. Ресторан је такође познат као место на којем је снимљена романтична сцена између Барашњикова и Саре Џесике Паркер у америчкој ТВ серији „Секс и град”.

6) Стан Лава Термена. Западна 54. улица бр.37. 

Стан Лава Термена

По мишљењу многих, руски проналазач Лав Термен је створио електричну музику. Он је 1918. године, користећи новооткривену технологију вакуумских цеви, дизајнирао и направио први музички инструмент који је звук производио помоћу електричних осцилација. 1927. године Термен је дошао у Њујорк, где је направио и први електрични безбедносни систем, уведен у њујоршки затвор Синг Синг. Алберт Ајнштајн је био међу људима који су наступали на музичким вечерима у Терменовом стану. Проналазач је био звезда у Њујорку касних 20-их и 30-их година, али 1938. године киднаповали су га совјетски агенти и вратили кући.

7) Продавница накита A La Vieille Russie. Пета авенија бр. 745.

Продавница накита A La Vieille Russie

Основана у Кијеву (Руска Империја) почетком 19. века, ова ексклузивна продавница је од 30-их година била заштитни знак високог њујоршког друштва. У њој се продавао накит Фабержеа и друге руске драгоцености врхунске израде. Током 20. века представници елите из Њујорка и целог света били су редовни купци руских драгоцености у продавници A La Vieille Russie.

„Моји баба и деда представили су Фабержеова дивна уметничка дела у Сједињеним Државама и продавница A La Vieille Russie се може похвалити да је од 20-их година у Њујорку нудила изузетан и ексклузиван стари накит и руске царске драгоцености”, каже Марк Шафер, члан породице која је данашњи власник радње.

8) Главна пошта. Осма авенија и 40. улица

 Главна пошта

Саграђен 1912. године, хол њујоршке главне поште приказује званичне амблеме водећих нација које су основале Светски поштански савез. Зато није никакво изненађење што се огромна слика руског царској орла налази на плафону. Па ипак, данас су многи Њујорчани шокирани када је виде по први пут.

9)   Карнеги хол. Седма авенија бр. 881

Карнеги хол

5. маја 1891. године Петар Чајковски је дириговао Њујоршким симфонијским оркестром на великом отварању Карнеги хола. Борд директора намолио је тада великог руског композитора да пређе деветодневни пут преко Атлантског океана. У то доба Санкт Петербург је био светска престоница културе, док је Њујорк још увек био културни запећак, мада је то био град са много нових богатих породица са великим амбицијама. Чајковски је дириговао извођењем својих дела на неколико концерата у Карнеги холу током недеље отварања.

10) Троцки и седиште листа „Нови мир”, Сент Маркс плејс бр. 77 (Ист Вилиџ)

Троцки и седиште листа „Нови мир”

То је била адреса седишта „Новог мира”, малог руског револуционарног листа у егзилу, који су уређивали Николај Бухарин и Александра Колонтај.

14. јануара 1917. године Америка је дочекала веома необичног избеглицу из Европе, злогласног револуционара Лава Бронштајна (Троцког). Када је упловио у њујоршку луку његово име је већ било толико познато да је већина листова, као што је New York Times, писала о његовом доласку. Троцки је живео у Бронксу у близини парка Кротона и скоро сваког дана би метроом одлазио да ради у „Нови мир”. А његови синови су за то време похађали јавну школу у Бронксу. 

Троцки је одржао преко 30 револуционарних говора на местима као што су Купер Унион и Бетовен Хол. Када је цар Николај II абдицирао 15. марта, Троцки се вратио у Петроград. Након што су у новембру бољшевици преузели власт он је заузео важан положај у новој совјетској влади, учествујући у оснивању и вођењу Црвене армије. Зато је лист Bronx Home News објавио наслов: „Човек са Бронкса на челу руске револуције”.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“