„Њујорк је место на којем се сусрећу и понекад сударају Русија и уметност, као и Русија и политика”, тврди признати аутор репортажа са путовања и текстова о култури професор Бери Голдсмит, који је такође становник овог града. Показаћемо вам 10 места у Њујорку која су данас део руске историје и културе.
1) Кућа бившег руског премијера Александра Керенског. Источна 91. улица бр. 111
Professor Barry
Керенски је овде провео последњих 20 година живота. Живео је на последњем спрату. (Такође је предавао историју и политику на Универзитету Стенфорд у Калифорнији.)
1917. године социјалиста и револуционар Керенски био је на челу руске привремене владе коју су насилно са власти скинули Лењин и бољшевици. Керенски је најпре побегао у Европу, а после Другог светског рата се преселио у Њујорк. Умро је 1970. у Болници Св. Лука.
2) Музеј Рериха. Западна 107. улица бр. 319
The Fixers (CC BY-SA 3.0)
Овде се налази друга по величини колекција уметничких дела великог мистичног и модерног руског сликара Николаја Рериха који је у САД живео од 1920. до 1923. године. Овај приватни музеј основан је 1923. године, када је Рерих имао много поклоника у Америци захваљујући популарности његовог филозофског учења о глобалном миру и хармонији.
Данас се у овој двоспратници у Апер Вест Сајду налази скоро 200 његових дела, од слика са пределима Хималаја до скица сценографија за руске балете. Музеј и даље промовише Рерихове идеје о глобалној хармонији, која је визуелно приказана у његовом филозофском симболу и начелу: Pax Cultura (Мир кроз културу).
3) Зграда RCA, Рокфелер Плаза 30
John Varoli
Захваљујући међусобној сарадњи Дејвид Сарнов и Владимир Зворикин су пројектовали први телевизијски уређај за Радијску корпорацију Америке (RCA). Сарнов, који је рођен у Минску (тада део Руске Империје), био је директор компаније, док је Зворикин, рођен у Мурому, а студирао у Санкт Петербургу, био генијални проналазач.
Солитер у Art Deco стилу из 30-их година је централна зграда чувеног Рокфелер центра. Компанија „Стандард Оил”, која је била најмоћнија америчка компанија у власништву Џона Рокфелера, одучила је да седиште премести у зграду RCA, која је требало да буде отворена 1. маја 1933. године. Владимир Лењин, иако одавно покојан, ипак је успео да одложи ово отварање за две недеље, због контроверзне слике „Човек на раскрсници” левичарског сликара Дијега Ривере. „Била је то Сарновљева зграда RCA, за коју је најпознатији амерички капиталиста Рокфелер наручио мурале од комунисте Дијега Ривере”, каже професор Голдсмит. „Резултат је био уметнички сукоб између капитализма и комунизма, када је Ривера Лењинов портрет укључио међу портрете породице Рокфелер. Капитализам је победио када је Рокфелер наредио да се сви мурали униште.”
4) Лоуер Ист Сајд
Legion Media
Читав овај градски рејон био је први дом у Њујорку за преко милион јеврејских емиграната из Руске Империје. Лоуер Ист Сајд је у то доба било једно од најгушће насељених места на свету.
Абрахам Кан, уредник „Форварда”, најпопуларнијег јеврејског листа, записао је да овај кварт „заузима релативно малу површину, нешто мање од пола квадратне миље, али садржи сопствени градић са око 500.000 становника: мушкараца, жена и деце, готово искључио пољских и руских Јевреја.”
Ту се налазило на десетине синагога, позоришта и новина на јидишу. Књига „Из сенке: Детињство руске јеврејске девојчице у Лоуер Ист Сајду” Роуз Коен је сведочанство о суровој реалности живота у трошним кућама и рада у израбљивачким условима.
5) Руски самовар. Западна 52. улица бр. 256.
John Varoli
У позној совјетској ери овај популарни ресторан је био место сусрета за интелектуалце и ствараоце који су емигрирали из Русије. Руски самовар је основан 1986. године када су совјетски емигранти Роман Каплан, балет мајстор Михаил Баришњиков и добитник Нобелове награде Јосиф Бродски одлучили да отворе ресторан у кући у којој је некад живео Френк Синатра. Омиљени сто Бродског је још увек ту, као и клавир Барашњикова који се још користи. Ресторан је такође познат као место на којем је снимљена романтична сцена између Барашњикова и Саре Џесике Паркер у америчкој ТВ серији „Секс и град”.
6) Стан Лава Термена. Западна 54. улица бр.37.
John Varoli
По мишљењу многих, руски проналазач Лав Термен је створио електричну музику. Он је 1918. године, користећи новооткривену технологију вакуумских цеви, дизајнирао и направио први музички инструмент који је звук производио помоћу електричних осцилација. 1927. године Термен је дошао у Њујорк, где је направио и први електрични безбедносни систем, уведен у њујоршки затвор Синг Синг. Алберт Ајнштајн је био међу људима који су наступали на музичким вечерима у Терменовом стану. Проналазач је био звезда у Њујорку касних 20-их и 30-их година, али 1938. године киднаповали су га совјетски агенти и вратили кући.
7) Продавница накита A La Vieille Russie. Пета авенија бр. 745.
A La Vieille Russie
Основана у Кијеву (Руска Империја) почетком 19. века, ова ексклузивна продавница је од 30-их година била заштитни знак високог њујоршког друштва. У њој се продавао накит Фабержеа и друге руске драгоцености врхунске израде. Током 20. века представници елите из Њујорка и целог света били су редовни купци руских драгоцености у продавници A La Vieille Russie.
„Моји баба и деда представили су Фабержеова дивна уметничка дела у Сједињеним Државама и продавница A La Vieille Russie се може похвалити да је од 20-их година у Њујорку нудила изузетан и ексклузиван стари накит и руске царске драгоцености”, каже Марк Шафер, члан породице која је данашњи власник радње.
8) Главна пошта. Осма авенија и 40. улица
John Varoli
Саграђен 1912. године, хол њујоршке главне поште приказује званичне амблеме водећих нација које су основале Светски поштански савез. Зато није никакво изненађење што се огромна слика руског царској орла налази на плафону. Па ипак, данас су многи Њујорчани шокирани када је виде по први пут.
9) Карнеги хол. Седма авенија бр. 881
Legion Media
5. маја 1891. године Петар Чајковски је дириговао Њујоршким симфонијским оркестром на великом отварању Карнеги хола. Борд директора намолио је тада великог руског композитора да пређе деветодневни пут преко Атлантског океана. У то доба Санкт Петербург је био светска престоница културе, док је Њујорк још увек био културни запећак, мада је то био град са много нових богатих породица са великим амбицијама. Чајковски је дириговао извођењем својих дела на неколико концерата у Карнеги холу током недеље отварања.
10) Троцки и седиште листа „Нови мир”, Сент Маркс плејс бр. 77 (Ист Вилиџ)
John Varoli
То је била адреса седишта „Новог мира”, малог руског револуционарног листа у егзилу, који су уређивали Николај Бухарин и Александра Колонтај.
14. јануара 1917. године Америка је дочекала веома необичног избеглицу из Европе, злогласног револуционара Лава Бронштајна (Троцког). Када је упловио у њујоршку луку његово име је већ било толико познато да је већина листова, као што је New York Times, писала о његовом доласку. Троцки је живео у Бронксу у близини парка Кротона и скоро сваког дана би метроом одлазио да ради у „Нови мир”. А његови синови су за то време похађали јавну школу у Бронксу.
Троцки је одржао преко 30 револуционарних говора на местима као што су Купер Унион и Бетовен Хол. Када је цар Николај II абдицирао 15. марта, Троцки се вратио у Петроград. Након што су у новембру бољшевици преузели власт он је заузео важан положај у новој совјетској влади, учествујући у оснивању и вођењу Црвене армије. Зато је лист Bronx Home News објавио наслов: „Човек са Бронкса на челу руске револуције”.