Ингушке куле на Кавказу – јединствени споменик средњовековне архитектуре

Ингуши, Чечени и Вајнахи, народи који живе на Северном Кавказу, региону Русије, вероватно су прве куле направили још пре Христа, а онда је, негде од 13. до 16. века, код њих дошло до краткотрајне обнове културе подизања кула.

Ингушка села су имала велике правоугаоне куле за становање и високе куле за одбрану. Ингушке, вајнашке и чеченске куле разликовале су се по архитектури, али не много. Камење је повезивано помоћу кречног малтера, а понекад се користило и слагање без малтера. 

Постојала су строга правила за изградњу ингушких кула. Кула је морала неизоставно бити завршена за 365 дана. И свака добростојећа породица у граду морала је да подигне бар једну кулу.

Куле су биле око 10-12 метара високе. На првом нивоу налазиле су се штале за коње и говеда. Подови и таванице били су од дрвета. Други ниво био је намењен за становање. Највиши ниво био је намењен гостима, али се могао користити и за одбрану.

Оно што личи на терасу у ствари су одбрамбени видиковци. Ови „балкони” немају под и коришћени су за бацање камења и сипање вруће течности на нападаче, док су камени „зидови” балкона штитили бранитеље од стрела нападача.

Место под називом „Вовнушки” је најпознатији локалитет са ингушким кулама. Ове куле су углавном биле намењене за одбрану, мада су у њима живеле и породице.

Села са кулама налазила су се недалеко једно од другог, па су се куле користиле и за комуникацију помоћу сигналне ватре. Тако су суседна села могла брзо да прошире вест о приближавању непријатеља.  

Ингуши верују да куле отелотворују њихов народни дух и потребу за лепотом. Свака кула носи духовни симбол својих градитеља и породица које су платиле њену изградњу.

Преко 30 ингушких кула тек треба да буду детаљно проучене.