Блага санктпетербуршког метроа: Пет станица на љубичастој линији које не смете пропустити (ФОТО)

Линија бр. 5, која повезује северни и јужни део града, пролази испод реке Неве и путнике превози до музеја „Ермитаж”, санктпетербуршког стадиона и Централне аутобуске станице. Док се њена најдубља тачка налази 129 метара испод земље, просечна дубина њених 15 станица је 51 метар. Изабрали смо оне најзанимљивије. 

1. Адмиралитејскаја

Ова станица у срцу Санкт Петербурга веома је популарна међу туристима. Дворски трг и музеј „Ермитаж” налазе се на три минута хода од ње, а да бисте изашли са перона на површину морате прећи двоје покретних степеница. Будите стрпљиви док се спуштате или пењете, јер се станица налази на 86 метара дубине (најдубља станица у Петербургу!).

Назив је добила по оближњој згради Адмиралитета, бродоградилишту које је 1704. године отворио Петар Велики. Према легенди, Петар га је лично пројектовао (његов лик можете видети на огромном мозаику).

На зидовима ове станице приказана је историја руске морнарице. Сиви мермер симболизује Балтичко море, а у металним медаљонима су портрети познатих руских адмирала. Обратите пажњу и на ружу компаса у горњем холу и не пропустите да направите снимак на покретним степеницама дугим 125 метара, једним од најдужих у Русији. 

2. Спортивнаја

Ова станица у близини стадиона „Петровски” и спортске дворане „Јубилејни” првобитно је носила име Олимпијскаја. Зато на њој лампе подсећају на олимпијски пламен, а хол је украшен старогрчким боговима и атлетама.

Историчар метроа Дмитриј Графов станицу Спортивнаја пореди са јединственом подземном ризницом препуном изненађења. „Ово је станица са два нивоа. У будућности сваки ниво ће моћи да прими два воза са различитих линија: љубичасте и кружне (која још није завршена)”, каже Дмитриј. То изазива извесну конфузију, јер неки путници када не виде пругу са друге стране перона почну да паниче, не схватајући како да стигну до центра града. А сасвим је једноставно: само треба да се спустите малим покретним степеницама.

„Станица Спортивнаја је висока невероватна 22 метра, што је једнако стандардној совјетској шестоспратници”, наставља Графов. 2015. године додат јој је и подводни тунел, који, између осталог, туристима омогућава да се упознају са Васиљевским острвом.

3. Звенигородскаја

Ова станица отворена је међу првима на љубичастој линији 2008. године. Она је важна тачка преседања на црвену линију метроа. Име је добила по Звенигородској улици која се налази на површини, а тематски је посвећена сећању на Семјоновски пук руске царске гарде.

Наиме, официрске касарне налазиле су се некада на месту где је данас улаз у станицу. У овај пук су се обично примали само мушкарци смеђе косе и плавих очију, али ако погледате мозаике на перону видећете необичну грешку: сви мушкарци имају браон очи.

Човек који је приказан у центру је Борис Шереметјев, генерал-фелдмаршал руске војске за време Петра Великог (цар је други слева од Шереметјева). Због зеленог мермера и црвеног гранита, специјално наручених из Индије, хол станице изгледа као палата идеална за прославу војничке победе. 

4. Обводни канал

Мада је Санкт Петербург познат по бројним рекама и каналима, рејон око Обводног канала ретко посећују туристи. Почетком 20. века налазио се у предграђу, где су биле градске фабрике. Ипак, ову станицу вреди обићи, посебно ако у град стижете аутобусом (налази се пет минута хода од Централне аутобуске станице).

За Ивана Пакалова, туристичког водича, Обводни канал је најатрактивније место на љубичастој линији. „Ова станица има моћ да вас пренесе у епоху индустријализације Санкт Петербурга у другој половини 19. века. Керамички и стаклени панели на њеним зидовима говоре доста о том периоду историје”, каже Иван. Архивске фотографије на панелима импресионираће љубитеље историје, док ће метални лукови обезбедити спектакуларне фотографије за ваш Инстаграм.

5. Международнаја

Ова станица се налази у рејону Купчино, који има посебно место у локалном фолклору.

Иронично се назива „престоницом света”, мада се налази на периферији града и изгледа као урбани совјетски гето. И док је овај крај града прилично сив и монотон, станични хол је светао и препун енергије.   

Локална уметница и становница Купчина Саша Павлова станицу посматра кроз уметничку визуру: „Мој комшија и пријатељ једном је осмислио формулу за идеално ремек-дело: треба да буде импозантно, са епском темом и у златном оквиру. Познати златни стубови на овој станици ме увек орасположе из истог разлога. Они ме подсећају на кичасте псе од балона америчког уметничка Џефа Куна”, каже она.

Стубови су заправо пресвучени месингом и нису златни. Првобитна идеја је била да два мозаика буду посвећена теми пријатељства међу народима, али посетиоци данас, уместо тога, могу да се диве херојима из грчке митологије: џиновском Атласу и летећем Икару.