27. септембра 2019. године после 52 дана путовања кроз Непал, Тибет, Кину и читаву Русију, теренски аутомобил Tata Hexa стиже на своју крајњу дестинацију: у Санкт Петербург.
„Било је невероватно. Један од најважнијих тренутака у мом животу”, сећа се Менакши Саи (47), искусан возач и путник, Индијка која је предводила експедицију. „Када смо стигли у хотел расплакала сам се и загрлила свој тим. Отворили смо шампањац. Славили смо целу ноћ, јер наредног дана нисмо морали да возимо!”
Са својим братом и још шест чланова тима, она је 6. августа напустила град Коимбаторе и кренула у авантуру кроз Непал, преко Тибета, а затим Кине, завршивши путовање вожњом Транссибирским ауто-путем од Владивостока до Санкт Петербурга.
То није било прво дуго путовање за њу. 2017. године прешла је 26.800 километара од Коимбатореа до Лондона за 72 дана, а после руске авантуре планира да у наредним годинама освоји све највеће ауто-путеве на свету.
Рођака Нараина Картикејена, првог возача Формуле-1 из Индије. Менакши вози аутомобил од своје 15. године. Њена породица ради у текстилној индустрији, бави се производњом памучног предива. Она такође поседује одмаралиште у граду Диндигул, у индијској држави Тамил Наду.
„Досад сам посетила 70 земаља и где год идемо обично изнајмимо кола и возимо се да обиђемо земљу”, каже она. „Моја породица и пријатељи су ме увек подржавали и нису се изненадили када сам им рекла за ово путовање.”
Менакши каже да је припрема за путовање (документи и резервисање смештаја за тим) трајала око три месеца. Највећи произвођач аутомобила у Индији, компанија Tata Motors, подржала је експедицију и обезбедила им два аутомобила.
Менакши није била једина за воланом током путовања. Она и њен тим (четири мушкарца и четири жене) смењивали су се у вожњи. Међутим, то не значи да је путовање било лако. „Најтежа деоница је био пут од Катмандуа до Тибета. Ту је нераван терен, а ми нисмо имали погон на четири точка. Наше возило има погон на два точка и на једном месту нам је било потребно 8 сати да пређемо 35 километара. Буквално смо милели”, објашњава она.
Тим је такође имао озбиљне проблеме са горивом у Уфи, али локални мајстори у радионици за камионе Сканија успели су да им помогну. „После осам сати рада на возилу одбили су да узму новац. Били су врло љубазни и пуно су нам помогли”, каже она. Кључна ствар код оваквих дугих путовања је да се пажљиво планира унапред и да се вози безбедно, додаје она.
Њеном тиму је било потребно 24 дана да пређе раздаљину од Владивостока до Санкт Петербурга. Затим су се авионом вратили за Индију, пославши аутомобиле бродом за Мумбај.
„Русија је прелепа. Ово ми је трећи пут овде, други пут колима и свакако бих желела да дођем поново”, признаје Менакши. „Русија и Индија су савезнице и људи су били врло љубазни, пријатељски расположени и од помоћи на путу. И Индија и Русија су поносне на своју културу и наслеђе, и то с правом”.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
