„Златни мозгови”: 7 необичних чињеница о згради Руске академије наука у Москви

Legion Media
Ова јединствена архитектонска конструкција у југозападном делу Москве подигнута је као сведочанство моћи совјетске науке. Међутим, лоша срећа јој је била загарантована од почетка, или бар неки тако тврде...

1. Ако сте икад посетили руску престоницу, можда сте видели ову необичну зграду на обали реке Москве, на супротој обали од Нескушног парка. Зграда „Златни мозгови”, како је популарно зову, пројектована је крајем 60-их као симбол моћи и славе совјетске науке, а била је намењена за седиште Академије наука. Изградња је почела 1973. године и трајала је преко 20 година. Завршена је тек 1990. године, у време када се Совјетски Савез практично налазио пред распадом.

2. Главни разлог што је изградња тако дуго трајала било је место изабрано за пројекат, које није било идеално због подземне структуре тла која отежава градњу и близине реке Москве. Осим тога, зграда је требало да задовољи највише технолошке стандарде, што је захтевало значајна средства и финансије.

3. Они који воле за све да криве натприродне силе верују да је зграда од почетка била предодређена на проблеме. Док неки тврде да се на том месту налази тектонска деформација (што доводи до накупљања негативне енергије), други истичу да је на овом месту некада било сточно гробље, што доноси лошу срећу. 

„Људи су то говорили чак и пре рата (1941-1945). Власти су планирале да граде на овом месту, али нису, јер је то нечисто место на којем су се налазиле кланице за стоку и сточно гробље”, каже Олга која ради у згради Руске академије наука. Када је саграђена прва кула „Златних мозгова”, она се прибојавала да би зграда из тог разлога могла да се сруши. „Када сам почела да радим овде, увек сам се кући враћала са главобољом.”

4. Првобитно пројектована као седиште Президијума Академије наука, зграда никада није испунила своју намену. Најпре су се од 1990. године у њој налазиле просторије за научнике и научна истраживања, али само делимично. Слободан простор издавао се фирмама. Туристичке агенције, предузетници, заступништва страних компанија – велики број закупаца се појавио  у згради, што је значило и присуство организованог криминала током 90-их.

5. Данас се у згради на Лењинском проспекту налази један део одељења Руске академије наука, на пример: Институт за светску историју, Институт за антропологију и етнологију, Институт за славистику и др. Осим тога, овде је седиште других научних институција које се баве математиком, физиком, нанотехнологијама, међународним односима, биологијом и пољопривредом.

6. Као и у случају главне зграде Московског  државног института „Ломоносов”, нагађа се колико подземних нивоа крије зграда Руске академије наука. Чак и запослени у згради признају да не знају тај податак. 2015. године агенција РИА „Новости” је објавила да је дошло до експлозије на деветом ниову испод земље, али није саопштено шта се тамо заправо налази. Постоје бројне теорије: тајне лабораторије, суперкомпјутери, улаз на тајну линију метроа.

Павел, један од научника који ради у овој згради, каже да она има различите необичне карактеристике. „Постоји велики број лифтова за које не постоји начин да се позову, а не зна се где иду. Постоји и велики број тајних соба, неке просторије иза зидова за које не постоји улаз, тајни лавиринти ходника”, каже он. 

7. „Златна круна” на врху зграде која јој даје „космички” изглед није ту само да остави утисак на посматраче, већ има и практичну сврху. Мада неки сматрају да она крије неку ванземаљску технологију која контролише умове Московљана, реалније објашњење је да су на крову смештени досадни технички системи које је из естетских разлога потребно склонити од очију. Осим тога, на врху се налазе видиковац и ресторан који је затворен.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“