Шта човек треба да једе ако хоће да преживи на Северном полу?

Cyprien Verseux,Carmen Possnig/ESA
Руси су слали људе на Северни пол као да их шаљу у космос, али са 5 тона хране.

Пре него што је космос постао њихов највећи сан, светске суперсиле су сањале о Северном и Јужном полу. Било је битно ко ће први стићи у те неприступачне зоне. У тој трци су учествовали углавном СССР-а и САД. Стаљин је 1937. године потписао тајни указ о слању експедиције на Северни пол, најнеприступачније подручје на земљи. У ствари, тамо заправо и нема земље јер је Северни пол покривен ледом који плута у Северном леденом океану.

У мноштву разних питања кључно је било питање како ће се и чиме хранити експедиција. Требало је да четири човека потпуно сами проведу скоро годину дана у екстремним условима.

„Усољена чоколада са месом у праху и пилетином у праху“

Иван Папањин снима дегустацију првог јела на станици „Северни пол“

Читав један институт је годину дана пре почетка експедиције почео да припрема јеловник. „Обезбедите нам ручак за две године“, рекао је тада вођа експедиције Иван Папањин. Из неког разлога су се највише плашили да не умру од глади.

Потребе за храном су биле захтевне. Планирано је да на Северном полу сваки члан експедиције дневно унесе 7.000 (!) калорија (у обичним условима норма за одраслог мушкарца је 2.500 калорија). Било је готово неизводљиво пребацити на Северни пол толику количину хране у њеном уобичајеном облику, па је одлучено да се направе концентрати, тј. сублимиране (исушене) намирнице.

Ернст Кренкељ, дежурни у кухињи на станици „Северни пол“. Поред њега је пас Весели.

Институт је осмислио 40 врста концентрата у коцкицама – од пилећих котлета и боршча до „сланкасте чоколаде са додатком меса у праху или пилетине у праху“ (кажу да је ово последње било одвратног укуса, али је проглашено за врхунски хранљив концентрат у екстремним ситуацијама).

Сваки концентрат је морао најпре бити потопљен у кључалу воду и остављен 3-5 минута. То време је у институту мерено хронометром. Требало је обезбедити најбржу могућу припрему хране. Многе намирнице су тестиране. На пример, експерименти су показали да је од свих врста сирева топљени сир најбоље прилагођен поларним условима.

Па ипак, чак и са суперкомпактним концентратима за четворицу људи је на Северни пол морало бити послато 5 тона хране.

Јеловник „поларног човека“

Дакле, поларни јеловник за један дан је по речима Михаила Бељакова, директора већ поменутог Института за јавну исхрану, изгледао отприлике овако: „Доручак, ручак, ужина и вечера сваког члана поларне експедиције састоје се од 3-4 јела. Примера ради, навешћемо овде јеловник првог дана боравка на Северном полу.

За доручак – кафа, пресовани кавијар, природни омлет и двопек од белог хлеба са месом.

За ручак – боршч са сувом сланином и ребрима, месни котлети са грашком, компот од воћа и хлеб.

Између ручка и вечере – ужина. Овај међуоброк се састоји од чаја са витаминским бомбонама, двопека и свињске сланине.

За вечеру житељи Северног пола добијају соте Строганов (говедину у сосу од павлаке), сутлијаш, чоколаду и двопек са месом“.

Све сублимиране намирнице су затваране у специјалне металне канистере тешке 44 кг са залемљеним поклопцем. Поврх тих канистера носили су, на пример, и неколико џакова кромпира, џак црног и џак белог лука, пакете са маслацем, итд. А пошто вођа експедиције није имао поверења у сублимиране намирнице понели су још и 150 кг замрзнутих пељмена. Од алкохолних пића носили су коњак и домаће воћне ликере.

А што се тиче пресованог кавијара (црне икре), овај деликатес су поларни житељи јели кашикама, и то без хлеба. Хлеба није било, или га је било врло мало.

А шта се данас једе на Северном полу?

Кувар у кухињи нуклеарног ледоломца „50 година Победе“ у Северном леденом океану.

Ако данас уплатите путовање на Северни пол, неће вам бити потребан никакав „поларни јеловник“. Пловићете на нуклеарном ледоломцу који има све – од билијара до сауне. И наравно, ресторан са уобичајеном европском кухињом.

Више о овоме: Преживљавање на Северном полу: Како то Руси раде?

А ако идете на Северни пол са експедицијом, онда се суштински ништа није променило: „На путовање носимо сланину јер је много волимо. И још алву са чоколадним преливом, разно сушено воће и орашсте плодове. А иначе се хранимо сублимираним намирницама. Само их прелијемо кључалом водом и сачекамо да одстоје. Једемо, на пример, кашу са месом или боршч. Укус и није нешто, али зато је брзо и хранљиво“, прича Матвеј Шпаро, директор „Лабораторије путовања“.

Рибље конзерве.

Мало је једноставније онима који одлазе на Јужни пол. „Тамо постоји америчка поларна станица где се човек може добро освежити. Они имају право свеже воће и поврће – све им то редовно стиже авионом. На нашој руској станици ’Восток’ снабдевање није тако редовно. Авион са свежим поврћем долази само два пута у сезони. Али имамо све остало – месо, житарице“, прича Виктор Бојарски, истраживач Северног и Јужног пола и директор Државног музеја Арктика и Антарктика.

На руској станици је „обичан руски“ мени, каже он: за доручак каша, сир и кобасица, а за ручак боршч. Сладолед тамо праве сами. Помешају снег, шећер, сируп и џем.

Припрема за експедицију „Барнео 2017“.

„Вино и пиво су прави деликатес на Антарктику. Све што не подноси мраз је деликатес“, каже Бојарски. „На пример, поларни истраживачи више цене кобасицу ’Докторску’ него добро осушену кобасицу, јер ’Докторска’ не може да се замрзне – одмах се претвори у камен, а после се истопи јер у њој има много воде. А добро осушена кобасица може да се једе и после смрзавања, и ми то једемо из дана у дан. Према томе, ако хоћете да обрадујете поларног истраживача, кад му дођете у госте понесите пиво и ’Докторску’, а не добро осушену кобасицу или вотку – тога овде има довољно“.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“