Двадесет зграда у Москви од чије лепоте застаје дах

Getty Images
Кључна архитектонске ремек дела руске престонице на једном месту

Московски кремљ

По свој прилици најпрепознативљије здање у Русији и ван њених граница. Око тога ћемо се лако сложити. Али да ли сте знали да су за симбол Русије одговорни Италијани чије су архитектонске врлине цењене још у време Московске Русије. Тако је цар Иван Трећи у петнаестом веку позвао неколико архитеката из Италије да реконструишу престоничку тврђаву. Били су то Аристотел Фјораванти, Алоизио да Милано, Антонио Ђиларди и Пјетро Антонио Солари.  Управо они пројектовали су прве куле Кремља, као и цркве и дворце унутар његових зидина.  

Мањежни трг, 2-10

Историјски музеј

Неупоредиве лепоте, музеј посвећен старој Русији и императорској епоси асоцира на далеку прошлост једнако као и оближњи Кремљ. Иако изграђен заправо тек крајем 19. века, његов неоруски стил учинио је да не делује као страно тело на Црвеном тргу. У музејским фондовима данас се чува више од пет милиона експоната. 

Црвени трг, 1

Велики кремаљски дворац

Изграђен на простору Кремља средином деветнаестог века по налогу Николаја Првог служио је за крунисање руских царева и сусрете са страним монарсима. У данашње време свечана резиденција председника Русије који ради у суседном Сенатском дворцу. У Велики кремаљски дворац могу да уђу сви који желе, али само у оквиру туристичких група (овде пише како).

Кремљ

Успенски храм

Најстарије здање у Москви које је у потпуности сачувано и гробница готово свих московских патријарха налази се, такође, унутар Кремља. Саграђен је у 15. веку и сматран главним саборним храмом Руске државе у који су доношене византијске реликвије. Овде се чува указ императора Павла Првог, сина Катарине Велике, према коме жена не може да буде на челу империје. На тај начин на руском престолу више није било жена.   

Саборни трг, Кремљ

ГУМ

Или државни универзални магазин, није само тржни центар са мноштвом брендиране робе, од oпштепознатих марки до савремених руских дизајнера, већ и архитектонски споменик од 1893. године. Главна фасада ГУМ-а гледа на Црвени трг и стилски је усклађена са Историјским музејем који се налази поред  њега.

Црвени трг, 3

Храм Василија Блаженог

Најпознатија руска црква грађена је од 1555. до 1561 по наруџбини цара Ивана Грозног, а у ствари су то девет цркава у једној. Такав храм требало је да симболизује Царство Божије (Небески Јерусалим). Управо тако, у виду неколико цркава подигнутих на истом темељу градитељи су замишљали „обећани град“.

Црвени трг, 2 

Храм Христа Спаситеља

Оно што данас видимо реплика је храма изграђеног у част победе у Отаџбинском рату 1812. године. Првобитна зграда није преживела бољшевике. Наиме, те 1931. године одлучено је да се храм поруши и на његовом месту изгради Дворац Совјета, али план је само делимично остварен, црква је срушена, али се на њеном месту појавио највећи базен у Совјетском Савезу. Крајем двадесетог века преокрет, срушен је базен и поново изграђен храм.

Волхонка, 15

Зграда осигуравајућег друштва „Русија“

Кућа за издавање осигуравајућег друштва, изграђена на самом почетку двадесетог века, врло брзо је привукла уметничку интелигенцију. У време СССР-а овде су биле смештене бројне књижевне, музичке и филмске организације, али и уметничке радионице, један од важних центара московског андерграунда. Ту је стварао, између осталих и један од најскупљих савремених руских сликара Иља Кабаков.

Сретенски булевар, 6/1

Кућа трговца Игумнова

Кућа јарославских трговаца после револуције 1917. године видела је много тога. Трговац Игумнов сам је совјетској власти дао кућу која је после тога била совјетски Институт за трансфузију крви, Институт за проучавање мозга и резиденција амбасадора Француске у Русији.

Бољшаја Јакиманка, 43

Имање Биково

Ова кућа налази се у Подмосковљу и подсећа на бајковити замак са Дизнијеве шпице. У ствари то је православна црква у склопу имања, које је било у власништву неколико угледних породица, блиских царском двору. Један од власника био је, рецимо, Михаил Измајлов, учесник преврата после кога је Катарина Велика дошла на власт.

Воронцовски парк, Биково, Московска област

Кула „Федерација“

Највиши облакодер пословног центра Москва сити и друга по висини зграда у Европи. А то значи да је висока 374 метара и да има 96 спратова. Пројектовали су је архитекти Сергеј Чобан и Питер Швегер. Поред пословног простора у згради се налази мноштво ресторана, продавница и луксузних апартмана.  

Пресњенски кеј, 12

Велики дворац у парку Царицино

Величанствени дворац на узвишици који је тек у наше време адекватно вреднован. Замишљен као московска резиденција Катарине Друге он то заправо никада није ни постао. У раскошном дворцу нико није живео, а запуштен и у ужасном стању био је све до краја двадесетог века. Темељно је рестаурисан тек двехиљадитих.  

Дољска, 1

Бољшој театар

Један од најчувенијих театара опере и балета у свету. Препознатљив је по величанственој колонади коју краси квадрига Аполона. Међутим, садашња зграда је четврто по реду здање Бољшог театра подигнуто 1835. године.  Пре тога су три зграде изгореле.

Позоришни трг, 1

Кућа Мељникова

Ова кућа ремек дело совјетског конструктивизма двадесетих година прошлог века замишљена је као архитектонски експеримент. Архитекта Константин Мељников сањао је да преплави град округлим кућама, сматрајући да ће се цилиндричном формом уштедети много новца на материјалу. Савременици, међутим, нису имали слуха за  овакво архитектонско решење, па је кућа остала усамљени пример.

Кривоарбатска уличица, 10

Главна зграда МГУ

У Москви се 1947. година славила 800. годишњица од оснивања града, па је влада тим поводом одлучила да подигне осам високих зграда. Замишљено је да солитери буду оличење велике земље, града и народа (инспирација је пронађена у америчким облакодерима). Осмој вишеспратници, међутим није било суђено да се икада појави, саграђено је само седам зграда. Једна од најпознатијих је Московски државни универзитет. 

Лењинске горе, 1

Dominion Tower

Пословни центар светске архитектонске звезде Захе Хадид личи на хрпу књига или торту са испалим корицама. Представници Zaha Hadid Architects најављујући пројекат говорили су о «идеји просторног лета». У пракси центар је испао нешто скромнији од већине њених радова у иностранству, унеколико прилагођен руским реалијама.

Шарикоподшипникова, 5, стр. 1  

Кампус школе Сколково”

Зграда на западу Москве изгледа као споменик супрематизму и Маљевичевим бебама. У суштини то је пословна школа изграђена 2006. године по пројекту Британца Дејвида Аджаје, архитекте познатог по Националном музеју афричке историје и културе у Вашингтону и Музеју савремене уметности у Денверу. 

Нова улица, 100, Московска област

Кућа Пашкова

Постоји легенда по којој се архитекта Василије Баженов наљутио на Катарину Велику (није му дозволила да преуреди Кремљ) и пројектовао зграду-укор: велелепну кућу преко пута Кремља. Међутим за то нема аутентичних доказа, као ни да је Кућа Пашкова чедо Баженова. И то није једина тајна везана за ову кућу. Према једној верзији у дубини брега испод куће могла би да буде скривена изгубљена библиотека Ивана Грозног са драгоценим старим књигама. 

Воздвиженка, 3/5 , стр. 1

Петров успутни дворац

Изграђен је у част победе у Руско-турском рату (1768-1774) по наруџбини императорке и коришћен као резиденција за угледне особе које су путовале из Санкт Петербурга у Москву. А одлазећи из Москве која је горела 1812. године ту је боравио Наполеон са својом гардом. Данас овде може да одседне свако ко то жели, у дворцу постоји бутик хотел.

Лењинградски проспект, 40

Музеј савремене уметности „Гаража“

Изузетан пример елегантног минимализма холандског архитекте Рема Колхаса. Грађен је на бази павиљона из 1968. године подигнутог у централном парку Горки у стилу касног совјетског модернизма у коме се годинама налазио ресторан Годишња доба. По његовом затварању зграда је двадесет година била напуштена и тек пре десет година почела да добија обрисе новог живота. У унутрашњости Музеја делимично је сачуван јединствени мозаик из совјетског доба као и неки архитектонски елементи.

Парк Горки

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“