Заоставштина огромне земље које више нема током неколико деценија радикално је смањена. Стари домови културе, пионирски логори, електране и други објекти Совјетског Савеза уништили су зуб времена или багери. Понешто се, ипак, сачувало. Остатке ишчезлог времена предано обилази правник из Москве Анастасија Рјаковска, бележећи фотоапаратом несвакидашње призоре.
„Ја се не бавим професионално фотографијом, радим то за своју душу. Дуго сам фотографисала људе, међутим више ми не причињава задовољство. Имала сам кризу током које годину дана нисам узела апарат у руке. Међутим, после тога упознала сам се са фотографима напуштених места, такозваним urban explorers”, каже Анастасија за портал Russia Beyond.
Било је то за њу врло инспиративно, па је почела да путује са њима у удаљена и мање позната места. „Пре сваког пута исцрпно проучавамо регион у који одлазимо. Поље наших интересовања прилично је велико, напуштене дестинације, несвакидашњи природни пејзажи, историјски споменици. Појавом дронова њих је све више”, каже Анастасија.
После дуге потраге на интернету и друштвеним мрежама, прави се списак места која се уносе на карту, и касније обилазе. Таквих места засад само у Русији има на хиљаде.
„Највише су ме се дојмили постсовјетски објекти који личе на заоставштину велике цивилизације која се данас практично не цени. Рецимо, на својим налозима на друштвеним мрежама залажем се да се совјетски мозаици уврсте у посебну уметност и ставе под заштиту државе. Многе импресивне површине под мозаиком досежу висину која се може мерити са четвороспратним зградама, а у градовима широм Русије нескривено пропадају“, сматра она.
У Русији данас има много совјетских домова културе и школа уместо којих није ништа изграђено: „Осећање туге преовлађује док шеташ међу пустим учионицама и салама домова културе излепљеним совјетским плакатима, и схваташ да ће се све то урушити и нестати“.
Анастасијин омиљени регион је без сумње Кавказ, јер нигде другде у свету нема толико природних лепота, нарочито не на једном месту.
„Колико је драгоцен само Дагестан у коме се налази и стари град Дербент и Сулачки кањон који је дубљи од чувеног Гранд кањона у Америци и величанствена дина Сари Кум, и Чиркејска хидроелектрана на реци Сулак која по лепоти не заостаје за Хуверовом браном“, каже она.
А Карадашка клисура може се поредити са знаменитим кањоном Антилопа у Сједињеним Државама.
Далеки исток на листи најомиљенијих дестинација ове Московљанке заузима друго место.„Приморски крај, Сахалин, Магадански регион... Утисци које сам понела са далеких путовања снажнији су од било чега што сам досада доживела. Довољно је само да баците поглед на напуштени светионик Анива на Сахалину и пусто насеље Кадикчан у коме је живело неколико хиљада људи (Магаданска област)“, истиче Анастасија.
„Док сам шетала међу празним четвороспратницама у Кадикчану и залазила у напуштени спортски центар, биоскоп или продавнице, емоције које су ме преплавиле нису биле само најстрашније, него и најснажније у мом животу“.
У овом тренутку без обзира на пандемију новог вируса корона, Анастасија је поново на путу.
„Током два и по месеца планирали смо да одемо до Владивостока и вратимо се колима натраг у Москву“, објашњава она.
На карти имамо обележних око хиљаду места које треба да посетимо, укључујући и она напуштена, без којих се очигледно не може, признаје Анастасија.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
