Путовање Кримом најбоље је, наравно, почети од престонице Севастопоља. То је град ратничке славе у којем се налази база Црноморске флоте Русије. Бродићем се можете провозати из Графског пристаништа по Севастопољском заливу и видети велики број бродова, укључујући борбене. Обавезно посетите величанствену панораму „Одбрана Севастопоља“ која приказује догађаје из Кримског рата 1854-55. године.
Једна од главних знаменитости града су рушевине старогрчког полиса Херсонеса Тауријског. У 10. веку он је припадао Византији и према легенди управо на том месту је крштен кнез Владимир који је донео хришћанство у Русију.
Форос је најјужнија тачка Крима. Некада се ту налазило античко насеље, док је у совјетско доба ова живописна стеновита обала са благом климом, топлим поветарцем и боровом шумом постала омиљено место за опоравак и лечење партијског руководства. И данас се ту налази санаторијум.
Воскресенска црква, село Форос
Igor Derevyagin (CC BY-SA 3.0)Главна знаменитост Фороса је Воскресенска црква из 19. века, подигнута на стрмој литици. Обавезно се попните изнад цркве више у планину и у ресторану „Бајдарска капија“ на планинском превоју пробајте најбоље чебуреке на Криму, уживајући у предивном погледу.
У вијугавом Балаклавском заливу можете видети невероватне природне лепоте, као и праву кримску марину са усидреним јахтама и чамцима. Наша препорука је да изнајмите моторни чамац и провозате се по заливу на отвореном мору до стеновитих пећина.
Балаклава
Getty ImagesЈедна од најзанимљивијих ствари у Балаклави је војно-историјски музеј. Он се налази у подземном комплексу, у којем се у совјетско доба налазило склониште и база за подморнице, као и арсенал са нуклеарним оружјем.
Балаклава
Legion MediaСа аеродрома у Симферопољу до Јалте можете стићи различитим путевима, али ми вам препоручујемо да кренете најдужом тролејбуском линијом на свету: 86 километара прелепим планинским пределима са погледом на море.
Јалта је незванична престоница јужне обале Крима. То је једно од најпопуларнијих места за одмор на полуострву, познато по својим пешчаним плажама. Јалта је и град забаве у којем увек ври од живота. У бројним ресторанима служи се најсвежија риба и плодови мора, а на дугој обали увек је много света, уличних уметника и забављача.
Jалта
Константин Михалчевскио/SputnikУ Јалти су волели да се одмарају и лече руски писци. Антон Павлович Чехов ту је провео последњих шест година живота, а данас је његов летњиковац претворен у музеј. На обали стоји споменик Чехову и његовој дами с псетанцетом из истоимене приповетке, чија се радња одвија управо у овом граду.
Недалеко од Јалте налази се најпрепознатљивије место на Криму. То је замак Ластино гнездо у готском стилу. Саветујемо вам да се у туристичком бродићу провозате дуж обале Велике Јалте и да са воде погледате овај замак на врху стрме литице.
Осим одмора на мору, Крим нуди и боравак у изванредном планинском окружењу. Једна од највиших тачака на полуострву је планина Ај-Петри (1234 метра) до које води једна од најдужих линија жичаре без носећих стубова у Европи. Али до врха можете стићи и обичним путем (тачније, прилично екстремном серпентином), уједно обишавши водопад Учан-Су.
На самом врху свратите у ресторан који нуди јела националне кухиње Кримских Татара (најпознатија су плов, лагман и чебурек), а такође пробајте кримска вина. Не заборавите да се топло обучете, јер на врху уме да дува јак ветар.
Мали туристички градић познат је пре свега по Воронцовском дворцу, подигнутом у енглеском стилу.
У 19. веку око дворца је посађен и уређен велелепни парк површине преко 40 хектара. У њему и данас уживају туристи и посетиоци. Има веома занимљив пејзаж, велики број скулптура, фонтана, тераса, као и преко 200 врста биљака донетих из целог света.
Из Алупке се пружа невероватан поглед и на Ај-Петри и на море. Зато је ово место за свој рад изабрао познати мариниста Иван Ајвазовски. Једна стена носи његово име.
Недалеко од Јалте налази се један од најраскошнијих двораца Крима и летња резиденција императора Александра II. Руски цареви су имали обичај да лети овамо долазе са својом породицом. Касније је Николај II за себе дозидао посебан објекат.
У совјетско време царски дворац је претворен у одмаралиште за раднике и сељаке. Ту се лечио и познати писац Максим Горки. А за време Другог светског рата у Ливадији је одржана конференција лидера савезника коалиције против Хитлера: Јосифа Стаљина, Винстона Черчила и Френклина Рузвелта.
Узгред, јунак романа Џонатана Литела „Љубазни људи“ био је смештен управо у Ливадијском дворцу и он описује своје шетње по „царској стази“.
У насељу Масандра налази се још једна летња царска резиденција са предивним француским парком. Међутим, нико од царева није дуго боравио у замку, радије бирајући Ливадију.
Посетити Крим, а не пробати локално вино просто је злочин. Масандровска винарија нуди екскурзије и дегустације у осам филијала широм Крима. Можете посетити винограде, прошетати по винском подруму и упознати се са процесом производње вина.
Ово је идеалан град за одмор с децом. Ту су пешчане плаже и плитко топло море. У Јевпаторији се налази велики број дечјих одмаралишта, многа су ту још од совјетских времена. Ту је и једини кримски муслимански манастир из 15-16 века, као и џамија Џума-Џами из 16. века. Та места подсећају на вишевековну владавину Отоманске империје на Криму.
Недалеко до Јевпаторије је право чудо природе: острво Сасик, одвојено од Црног мора само уским појасом копна. Језеро је јединствено по својој боји која се креће од ружичасте до јарко црвене. Тајна се крије у микроорганизмима који ту живе и производе каротин. Из овог језера још стари Грци су вадили корисну со, која је касније стајала на трпези руских царева. Испод слоја соли у језеру се налази лековито блато.
Angu (CC BY-SA 3.0)
Керч лежи на источној обали Крима. Ово је први град који дочекује госте полуострва када пређу Кримски мост. Керч је најстарији град у Русији. Сматра се да су га основали Стари Грци крајем VII века пре нове ере.
У Керчу су сачувани остаци из свих периода кримске историје, од античких рушевина, преко византијске базилике из 8. века, турске тврђаве из 17. века и руске из 19. века.
Керч. Црква Јованa Крститељa
Sergey Ashmarin (CC BY-SA 3.0)/Legion MediaТекстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу