Многи гаје жељу да се једнога дана провозају Транссибирском железничком магистралом. Они који савладају целу пругу и стигну до њеног краја, угледаће тамо ову модернистичку зграду железничке станице. Здање овако изгледа још од 1910-1912, када је по пројекту архитекте Владимира Плансона обновљено у псеудоруском стилу, са циљем да се направи архитектонска паралела са зградом Јарославске железничке станице у Москви, одакле почиње путовање Транссибирском пругом.
Ул. Алеутска 2
Функционисање поште је био један од највећих проблема у граду на другом крају империје. Стога је организација рада поште и телеграфа била приоритет градских власти у царском периоду. Здање главне поште у центру града такође је пројектовано у псеудоруском стилу. Подигнуто је током 1890-их по пројекту руско-пољског архитекте Александра Гвожђиовског. У згради се сада налази Пошта Русије.
Ул. Светланска 41
Владивосток је основан 1860. године, а најинтезивније се градио током 1880-их. Немачки трговци, оснивачи трговачке марке „Кунст и Алберс“, допутовали су у потпуно нови град да развијају свој бизнис. Овде су отворили своју главну продавницу. У почетку је то била приземна дрвена зграда. Касније су отворили неколико трговачких кућа и филијала широм руског Далеког истока. Млади немачки архитекта Георг Јунгхендел је током 1900-их у Светланској улици (једној од најважнијих у граду) подигао велико здање у стилу сецесије. Сада се у њему налази робна кућа.
Ул. Светланска 35
Још једна зграда у стилу сецесије у Светланској улици подигнута је 1912-1914. године. Припадала је Друштву за проучавање Амурског краја. Имала је много станова за издавање. Једно време је у подруму био кабаре. У совјетском периоду је један део подрумског простора преуређен у биоскоп, а други у лабораторију локалног научноистраживачког института. Касније је припао и још увек припада Далекоисточном одељењу Академије наука.
Ул. Светланска 50
Сматра се да је овај лутерански храм најстарија верска грађевина у граду. Архитекта је већ помињани Немац Георг Јунгхендел, који је био инспирисан стилом северне готике. Трговачка фирма „Кунст и Алберс“ приложила је веома велику суму новца за изградњу. Храм је током 1990-их враћен обновљеној лутеранској заједници.
Ул. Пушкинска 14
Георг Јунгхендел је био већ потпуно „натурализован“ када је 1913. године оставио граду још један споменик у стилу романтичарске сецесије. Вилу је наручио лутеранац Јулијус Бринер, трговац свилом који је добио руско држављанство и купио земљу у Владивостоку. Узгред, његов унук је био холивудски глумац Јул Бринер, који је овде рођен (испред виле је његов споменик).
Ул. Алеутска 15б
Овај храм у неоготском стилу дуго је био највећи католички храм на Далеком истоку. Подигнут је по пројекту архитекте Гвожђиовског, који је пројектовао и здање главне поште. Парохијани овог храма су улавном били пољски емигранти. Храм је у совјетско време затворен и предат Државном архиву, а током 1990-их је обновљен, с тим што су пољски католици приложили новац за ливење звона.
Ул. Володарског 22
Овај институт је био једна од првих високошколских установа у Владивостоку. У њему су припремани стручњаци за комуникацију и трговину са суседним азијским земљама – Кином, Јапаном и Корејом. Они су учили источне језике и културе, па чак и јапанску борбену вештину џију-џицу. Стил зграде се зове далекоисточни класицизам. То је спој неоампира, неоренесансе и многих других псеудоисторијских стилова.
Ул. Пушкинска 10
Преко пута Источног института је 1907-1908. по пројекту Павла Вагнера подигнута еклектична грађевина, спој сецесије и неоготике. Првобитно је у њој била смештена библиотека, као и просторије за окупљање клубова и организацију стваралачких вечери, а такође позоришна дворана. Сада у овој згради студенти Далекоисточног универзитета приређују аматерске позоришне представе.
Ул. Пушкинска 27
Најсавременије здање на нашем списку је Приморски океанаријум, саграђен на Руском острву 2016. године. Из птичије перспективе зграда личи на шкољку у морским таласима. На преко 37.000 квадратних метара смештени су многобројни акваријуми где је заступљено преко сто врста риба и сисара, пре свега оних које обитавају на руском Далеком истоку.
Ул. академика Касјанова 25
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу