Зграда градске администрације, Ростов на Дону.
Legion Media
У овој згради се раније налазила Градска дума (Скупштина), а данас је у њој администрација градоначелника. Ову маркантну грађевину пројектовао је Александар Померанцев, познати руски архитекта који је пројектовао и Храм Александра Невског у Софији (Бугарска). Изградња је почела 1897. а завршена 1899. године.
Здање је пројектовано у стилу Beaux-Arts, који је мешавина принципа француског неокласицизма и елемената готике и ренесансе. Зграда је оштећена 1922, а такође у Другом светском рату. После рата је обновљена. Данас је то једно од најлепших здања у Ростову на Дону.
Ова изузетно лепа стамбена зграда је подигнута 1899. године. Била је поклон богаташа љубавници. Најважнија особеност овог здања је белведере са минијатурном куполом. Фасада је врло упечатљива, украшена је скулптурама и масивним балконом.
Здање је одузето првом власнику у склопу национализације после бољшевичке револуције 1917. године. Од тада се у њему годинама налазила кројачка школа, канцеларија тужиоца и архив.
Зграда је 2001. темељито реконструисана и од тада је у њој смештен пословни простор банке. Здање има статус објекта културног наслеђа регионалног значаја.
Ово је такође стамбена зграда. Подигнута је 1914. године за милинера Николаја Парамонова који је амнестијом управо био ослобођен од трогодишњег затвора. Затворска казна му је изречена „за непоштовање власти и позиве на рушење државног поретка“ у Царској Русији.
Бескомпромисни милионер је у овој вили живео са женом и децом све док је нису конфисковали бољшевици, које је Парамонов неколико година раније подржавао.
Зграда је оштећена у пожару 1918, а обновљена је 1923. године, неколико година након што је Парамонов побегао у Немачку. Током 1930-их здање је претворено у локални музеј, а касније у библиотеку.
Подигнута је 1915. године на месту мање зграде која је служила као пословни простор Државне банке Руске империје.
Као и многа друга запажена здања у граду, ову зграду је совјетска власт национализовала после руске револуције. Последња реконструкција извршена је 1994. године када је здању враћена оригинална хералдичка композициа и знак државне банке.
Данас је у овом историјском здању смештена Ростовска филијала Централне банке Русије. Зграда има статус објекта културног наслеђа од регионалног значаја.
Зграду је пројектовао локални архитекта. Изградња је завршена 1893. године. Први власник је био британски држављанин Иван Мартин са породицом. Необичан архитектонски стил је спој руског и немачког утицаја: здање има спрат и малу кулу.
Током 1920-их је зграда национализована и преуређена у заједничке станове („комуналке“). Затим је 2007. предата музејском комплексу посвећеном животу и раду писца Михаила Шолохова.
Подигнута је крајем 19. века. Припадала је 1898. године железничкој компанији која је обећала да ће као додатак хонорару поклонити зграду адвокату који помогне компанији да добије судски процес везан за железнички бизнис.
То је пошло за руком ростовском адвокату Аполону Петрову. Он је помогао компанији да победи и за то је добио место правног консултанта при управи компаније, а уједно је постао пуноправни власник ове велелепне и луксузне виле у којој је живео заједно са женом и децом.
После руске револуције Петров се преселио у Француску а вила је национализована, да би 1959. године била предата Ростовском обласном музеју ликовних уметности.
Богати ростовски трговац Николај Токарев је од свог новца 1898. године основао школу где су деца учила да воде домаћинство и да кувају. Две године касније (1901) спонзорисао је изградњу зграде у којој је требало да се та школа смести. По завршетку изградње Токарев је поклонио здање граду.
У совјетско време се овде налазила кантина, а током 1990-их је здање приватизовано. Затим га је 2009. године купио власник ресторана који је првобитну црвенкасту боју фасаде заменио сивом.
У време изградње 1935. године ово здање је било прави бисер конструктивистичке архитектуре у СССР-у, који је тежио да одрази савремено индустријалистичко друштво одбацивањем декоративне стилизације и глорификацијом индустријског напретка.
Архитекте Ростовског драмског позоришта „Максим Горки“ биле су инспирисане индустријским бумом у СССР-у и пројектовале су здање тако да подсећа на џиновски трактор са гусеницама.
Легенда каже да је богати ростовски трговац Самуил Фјодоров подигао овај манстир за своју ћерку која је хтела да постане монахиња. Манастир је довршен и освештан 1908. године.
Мештани верују да су последњи руски цар Николај II Романов и његов син Алексеј посетили манастир када су пролазили поред Ростова. Током Другог светског рата у манастиру је било прихватилиште за девојчице из Пољске.
Совјетска власт је затворила манастир 1929. године. Поново је као женски манастир отворен 1991, после распада СССР-а.
Јерменски храм Сурб Хач из 18. века познат је и као Црква Светог Крста. Подигнут је између 1786. и 1792. године. Често се помиње као најстарија сачувана грађевина у Ростову на Дону.
Данас је то једно од најпопуларнијих места у граду где житељи врше обред купања на Богојављење.
Овде погледајте 10 најлепших здања и локација у Калињинграду.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
