Зашто су најлепше метро станице Москве толико често мењале имена?

TASS; Public Domain
Од 275 станица московског метроа њих 28 променило је име, а неке међу њима и више пута. Реч је углавном о првим станицама отвореним 1935. године. Разлози су били претежно политичке природе.

Политика топонимике

Прва станица која је променила име била је Улица Коминтерне. Ова међународна комунистичка организација престала је да постоји 1943. године, а у Москви је име улице која је по њој названа промењено после рата. Станица је 1946. године добила име Калињинска (данас је то Александровски сад који је деведесетих година прошлог века неколико дана био Воздвиженка).

До 1957. године станица Кропоткинска била је Палата совјета. У том рејону била је планирана изградња стаљинске вишеспратнице на месту срушеног Храма Христа Спаситеља, али поменута замисао никада није реализовано, а после Стаљинове смрти станица је добила име по Кропоткинској улици која се налазила изнад ње.

Треба рећи да је у почетку метро носио назив Лазар Каганович, по сараднику Јосифа Стаљина који је руководио изградњом прве линије метроа и бавио се израдом генералног плана реконструкције Москве „као престонице пролетаријата“.

1955. године за време Никите Хрушчова, а после укидања Стаљиновог „култа личности“, московски метро је добио име Владимир Лењин.

Кропоткинска

На новим станицама, отвореним после распада Совјетског Савеза пише само Московски метро, мада назив Владимир Лењин није званично укинут.

Зјабликово

Станице које су добиле имена по Стаљиновим сарадницима такође су промениле називе. Станице назване у част рејона у којима су се налазиле и улица, мењале су имена у складу са преименовањем поменутих дестинација. До 1961. године у Москви је постојала станица Стаљинска на којој се налазила скулптура вође пролетаријата висока пет метара. Сада се она зове Семјоновска.

Семјоновска

Најозбиљнија промена имена догодила се деведесетих година прошлог века у склопу великог ослобађања од совјетских назива. У току само једног дана име је променило укупно 11 станица, названих у част револуционара. Шчербаковска је постала Алексејевска, Горког – Тверска, Трг Ногина – Китај город, Кировска – Чистије пруди. У најмању руку то је прилично збунило путнике. Притом неке станице сачувле су совјетске називе, као што је рецимо случај са Марксисткој и Кропотинској.

Које станице су најчешће мењале називе?

Неке станице мењале су називе и по три пута. Осим Александровског сада то је био случај и са Партизанском станицом на истоку Москве. Отворена 1944. године првобитно је имала дуг назив Измаиловски парк културе и одмора „Стаљин“. 1947. године преименована је из практичних разлога у Измаиловску. Притом 1963. године поново је променила име, овога пута названа је Измаиловски парк, уступајући своје име следећој станици. А 2005. године променила је име у Партизанску у част 60. годишњице победе у Великом отаџбинском рату.

Рекордер је постао Охотни рјад, станица отворена 1935. године на локацији трговинског центра. Када је метро 1955. године променио име у част Лењина, метро станица добила је назив Каганович. Под тим именом постојала је свега две године, до 1957. године, када је поменути партијски радник пао у немилост код Хрушчова. Станици је враћен претходни назив. А 1961. године поново је преименована у част Проспекта Маркса који је изграђен у близини. 1990. године проспект су замениле историјске улице Театрални пројезд и Мохова, а станици враћен назив Охотни рјад.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“