„Мистичнеˮ грађевине старе Москве у неоготском стилу (ФОТО)

Ова за Русију нетипична здања подсећају на средњовековне европске замкове и биће откровење чак и за оне који добро познају руску престоницу.

У Москви практично нема правих средњовековних грађевина, јер је град често страдао у пожарима. Крајем 19. и почетком 20. века Москва доживљава процват у грађевинарству. Појављују се нове фабрике, цркве и зграде са становима за издавање по оригиналним пројектима. Осим  тада веома популарног „руског стилаˮ, архитекте инспирацију налазе и у старој Европи, па од трговачких вила и градских фабрика праве готске „средњовековнеˮ замкове. Погледајте шта је од тих здања преживело до данас. 

Фабрика „Електрозаводˮ   

На истоку Москве је 1915. године подигнута фабрика електричних сијалица и трансформатора. Првобитно је била намењена за производњу гумених каљача и аутомобилских гума руско-француске кооперативе. Архитектонски пројекат је предвиђао велики број малих кула и шиљака у псеудоготском стилу, али због револуције 1917. године изградња је прекинута.

Проjeкат, 1989.

Завршена је тек 1925-1928. године, истина, без луксуза, али као будући совјетски индустријски гигант.

„Електрозаводˮ је производио технику за машинску индустрију и железницу. После распада СССР-а завод није преживео економску кризу: производња је прекинута, а простор издат. Данас ова грађевина чека нека боља времена.

Катедрала Безгрешног Зачећа Пресвете Деве Марије

Највећа католичка црква у Русији подигнута је 1901-1911. године у Малој грузијској улици у центру Москве. То је катедрала у којој се миса служи не само на руском, него и на шпанском, енглеском, пољском, француском, па чак и на корејском језику. Ту често долазе и становници града и туристи на концерте оргуљске музике.

Архитекта Фома БогдановичДворжецки пројектовао је зграду у неоготском стилу за који су карактеристични црвена цигла, високи црни кровови и прозори са преломљеним луком. Историчари сматрају да је инспирацију нашао у приказима Вестминстерске опатије и цркве у Милану.

Ферејнова апотека

Ова зграда веома необичне архитектуре налази се у главној туристичкој улици Москве, Никољској.

Некада апотека власника фармацеутске компаније Владимира Ферејна, а данас продавница кристала, подигнута је крајем 90-их година 19. века. Фасада јој је израђена у стилу ренесансе са масивним прозорима и скулптурама старогрчке богиње здравља Хигиеје.

Међутим, ако ову зграду погледате из правца Третјаковског сокака, видећете прави готски замак од црвене цигле са малом готском кулом. Према замисли архитекте, њена намена је да камуфлира димњак. До Октобарске револуције 1917. године кула је имала часовник, који је нестао у совјетско доба.

Вила Саве Морозова

Вила за Зинаиду, жену познатог индустријалца и мецене, саграђена је према пројекту ништа мање познатог архитекте Фјодора Шехтеља. Морозов је био англоман, студирао је на Кембриџу и зато за своју кућу изабрао стил енглеске неоготике. Раскошни ентеријери ове виле чине да изгледа као старински замак. Дизајнирао их је сликар Михаил Врубељ.

После национализације зграда је предата под надлежност Министарства спољних послова и ту се и  данас одржавају пријеми за стране дипломате. 

 Сандуновске бање 

Позната московска јавна купатила и сауне налазе се у тихом сокаку у центру Москве.

Бање су направљене 1808. године, али готско здање у којем се налазе подигнуто је тек 90-их година 19. века. Ентеријер је такође уређен у неоготском стилу са високим клупама и таваницом са сводовима.

За уређење су коришћени италијански мермер и енглеске керамичке плочице. Унутрашњи дизајн по раскоши не заостаје за аристократским вилама. Бање су до данас отворене за посетиоце, како за оне који желе да се паре у сауни, тако и за туристе који само желе да обиђу здање. 

Позоришни музеј „Алексеј Бахрушинˮ

Трговац Алексеј Бахрушин прикупљао је позоришне костиме, делове сценографије и уметничке предмете које је доносио са путовања по Русији.

За изградњу позоришног музеја 1894. године изабрао је мали плац у рејону Замоскворечја (данас та улица носи његово име). И фасаде и ентеријери урађени су у стилу енглеске готике, што изузетно одговара позоришној тематици. Још 1913. године он је музеј и колекцију поклонио Академији наука, задржавајући улогу надзорника. Тај статус је имао и за време совјетске власти.

Данас се у овом здању и даље налази позоришни музеј. Виши спрат је дозидан 30-их година, јер је колекција прилично проширена.

 Водоторањ

Станица Угрешка на малој окружној железничкој прузи на југоистоку града једна је од најстаријих у Москви. Стара зграда станице и водоторањ подигнути су почетком 20. века и недавно реновирани.

Издалека ова грађевина не личи толико на водоторањ, колико на кулу неког средњовековног манастира или замка. Данас је заштићени објекат културне баштине Москве.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“