Русија је са 17,1 милиона квадратних километара површине највећа земља на свету. Канада која иза ње следи готово дупло је мања (9,99 милиона квадратних километара). Међутим поред величине постоје и други „географски“ рекорди помоћу којих се Русија може успешно дочарати.
Транссибирска железница води од Москве до Владивостока и са својих 9288,2 километара слови за најдужу на свету пругу. Грађена је од 1891. до 1916. године, притом многе њене деонице биле су у почетку само непроходан и ненасељен простор, док су радници имали најпримитивнију опрему. Данас се од Москве до Владивостока стиже за шест пуних дана и два сата. С обзиром на интересовање које код туриста ова рута изазива, у рад је пуштен воз Императорска Русија. Он се у градовима на Уралу и у Сибиру зауставља довољно дуго како би се могло видети што више знаменитости.
Језеро Бајкал у Сибиру с првом носи епитет једног од највећих чуда у овој земљи и свету. На највећи басен слатке воде на планети отпада петина целокупних залиха воде. Поред тога реч је о најдубљем језеру на свету (његова најнижа тачка досеже 1,6 километара). У језеру се налази 2500 биљних и и животињских врста, од којих се многе само овде могу срести, а то су рецимо сибирска фока, бајкалска јесетра и омул. Поред природе језеро је познато и као место моћи међу локалним шаманима за комуникацију са духовима.
Мурманск је последњи град основан у Руској империји. Било је то 1916. године, а до наших дана задржао је статус највећег града иза Поларног круга. Ове године имао је безмало 289 хиљада становника. Овде се налази седиште Северног морског пута. Лука се никада током године не заледи, захваљујући топлој Северноатлантској струји.
У Русији постоје два таква места. У конкуренцији за титулу су Верхојанск и Ојмјакон, мањи градови на северу Јакутије. Овај регион у Русији познат је по јаким мразевима (минус четрдесет је нормална појава). У Верхојанску и Ојмјакону регистроване су изузетно ниске температуре од 67,7 испод нуле. Без обзира на све људи овде и даље живе, иду на посао, шетају и уопште радују се животу. Туристи долазе како би се фотографисали крај залеђеног натписа „Пол хладноће“ или извели експеримент са врелом водом на мразу.
У Новосибирску, највећем граду у Сибиру, постоји покривени метро-мост који води преко реке Об, спајајући станице Студентска и Речна железничка станица. Дугачак је 2145 метара (од којих 896 метара пролази преко реке) и то је најдужи метро-мост на свету. Отворен је за саобраћај почетком 1986. године.
Онима који воле шетње шумом овде сигурно неће бити досадно. Сибирска тајга важи за највећу шуму на свету. Она заузима површину од 15,7 милиона квадратних километара. Шума обухвата две климатске зоне. У једној расту претежно кедрови, борови и јеле, а у другој листопадно дрвеће. Многе животиње у сибирској тајги никада нису виделе људе, из простог разлога што их у дубини ове шуме никада нема.
„Пут у пакао“, тако су медији прозвали Колску бушотину у Мурманској области, која је копана у периоду између 1970 и 1990. године. Совјетски геолози желели су на тај начин да истраже Земљину кору, међутим због техничких проблема (и распада СССР-а) морали су да се зауставе на дубини од 12 262 метра. Радови на бушењу били су, разуме се, строго поверљиви, тако да су страни геолози о овој бушотини сазнали тек средином осамдесетих година прошлог века на стручном конгресу у Москви 1997. године. Колска бушотина ушла је у Гинисову књигу рекорда као „најдаља тачка у Земљиној кори до које је човек успео да продре“. Иако je у овом тренутку градња обустављена, повремено се појављују предлози да се на том месту направи туристички објекат.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
