Десет најчуднијих природних појава у Русији

1. Кратери у Сибиру

Први кратер огромних размера у сибирској тундри пронађен је 2013. године. Људи су ту загонетну појаву тумачили на различите начине, као последицу војног тестирања, пада метеорита или чак атерирања ванземаљаца. Убрзо су такви кратери почели да „ничу“ широм Сибира. Научници су објаснили да се они формирају експлозијом метана који се гомила у природним пукотинама испод земљине површине услед топљења пермафроста (трајно смрзнутог тла). Експлозију изазива случајна искра од трења подземних стена.

Проблем је у томе што научници засада не могу да предвиде на ком месту ће се „земља отворити“. Кратери су се појавили углавном у ненастањеним подручјима, али се то теоријски може догодити и близу малобројних насеља.

2. Бајкалски зен

Мало природно чудо може се видети на Бајкалу, најдубљем језеру на планети. Зими површину језера покрива дебео слој леда, а ветар са обале наноси камење на лед. Дању се на сунцу камење загрева и топи лед испод себе. Ветар затим носи воду од истопљеног леда, а захваљујући том истом ветру и својству воде да се приликом кристализације шири, испод камена се ствара нешто налик на пиједестал. Тако настаје појава која је добила назив „бајкалски зен“.

3. Ледени прстенови Бајкала

На Бајкалу има и других чудеса. На пример, научници из разних земаља су се питали како на Бајкалу зими настају огромни ледени прстенови, па су послали експедицију да то истражи. Резултати су објављени 2020. године. Испоставило се да није у питању избијање метана из језера као што се раније мислило. Узрок су топли подводни вртлози (они су за 1 или 2 степена топлији од остале воде).

Прстенови су први пут примећени 1969. године. На Бајкалу је једном регистрован највећи такав прстен на свету, пречника 4 километра!

4. Светлосни стубови

Вертикални светлосни стубови на небу усред ноћи изгледају као сцена из филма о доласку НЛО, с тим што је ово стварност. Узрок ове врло ретке појаве је брзи пад температуре. Лед се у ваздуху кристализује када дође до наглог захлађења (за 10-20 степени): влага у атмосфери се смрзава и у виду кристала пада на земљу. У кристалима леда се у том тренутку прелама светлост из уличних светиљки и других јачих извора светлости на земљи, те тако настаје леп светлосни стуб.

5. Масна ледена кора

Густ слој ситних ледених кристала на површини воде зове се масна ледена кора, мада ова појава више личи на ковитлања у атмосфери или на Ван Гогове слике. Овакве ледене шаре појављују се када се вода неравномерно замрзава.

Ово је једна фаза замрзавања воде. Најчешће се сва та лепота касније претвара у ледени покривач.

6. Ледене кугле

Дешава се, међутим, да се масни лед трансформише у кугле. То се догађа када су таласи веома велики па се „масни лед“ нагомила у грудву. Понекад се то може приметити у Финском заливу, и тада се за тај залив каже да је „балтичка чорба са ћуфтицама“.

7. Седефасти облаци

Тако људи зову поларне стратосферске облаке зато што њихово јарко сијање подсећа на седеф. Такви облаци се фактички састоје од леда. Ова појава је ређа од поларне светлости. Облаци настају на температури нижој од тачке мржњења, а то је у стратосфери обично око -85 степени Целзијуса.

8. Ледена коса

Ово је још један необични облик леда који подсећа на прамен косе. Расте искључиво на дрвећу и конкретно на старим осушеним гранама листопадног дрвећа. Према томе, ова појава се може приметити док се шетате кроз лишћарску листопадну шуму у Русији.

„Коса“ порасте у току ноћи и нестаје када се појаве први зраци сунца. Кристали леда се формирају када је температура испод нуле, а гљива Exidiopsis effusa их претвара у сребрнасте власи. Још увек се не зна како се заправо то одвија, али по свему судећи је у питању специјална супстанца, „инхибитор рекристализације“. Таква „коса“ може да порасте 20 цм, а власи нису дебље од људских.

9. Снежне ролне

То није ништа друго до резултат заједничког деловања ветра и гравитације. Другим речима, ово нису деца направила. Снажан ветар покрене „кору“ снега на падини, а она се скотрља и „умота“ на овако необичан начин.

Ова метеоролошка појава је ретка јер је потребно да се стекну сви услови: влажан и растресит снег, падина са довољним нагибом, снажан ветар који може да помера ролне а да их не уништи, и температура ваздуха нешто изнад нуле. Ролне некада могу бити високе 1 метар! Ове су, на пример, настале у московском парку „Занимљиви врт“ („Нескучный сад”).

10. Тороси

„Тороси“ изгледају као нагомилано разбијено стакло. Ледена парчад понекад стоји усправно и може бити висока и 20 метара! Ова појава настаје када се ледени покривач сабија и пуца под притиском. Типична је за Северни ледени океан али се може срести како на Бајкалском језеру тако и на реци Неви у Санкт Петербургу.