Разнобојна језера у Русији: Створена чаробном кичицом непознатих уметника

Sergei Malgavko/TASS
Ова ружичаста, жута и бела језера изгледају надреално. Али нису их обојили људи.

Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

Бела језера на Курилским острвима

На острву Кунашир постоје два језера необичне беле боје, Прокључало и Врело која се налазе једно поред другог. Своја имена у потпуности оправдавају јер заиста „кувају“.

Прокључало jeзеро

Ради се о томе да у састав соде улазе природне сумпорне и хлороводоничне киселине, а са дна се подижу врући вулкански гасови од којих вода „кључа“.

Ова природна чуда много је боље посматрати са дистанце, иначе, због емисије сумпорних гасова купање у таквој води може бити опасно по живот.

Mалинасто језеро на Алтају

Ово слано језеро налази се у близини границе са Казахстаном у рејону истоименог насеља. За тако интензивну боју малине језеро треба да захвали бактерији по имену Serratia salinaria.

Малинасто језеро више је од локалне знаменитости и може се сматрати правом клиником. Соли и блата овог језера побољшавају метаболизам и ублажавају кожне упале. На обали постоји туристички објекат у коме се може остати неколико дана.

Љубичасто језеро на Алтај

Једно од најживописнијих језера Алтајског краја. налази се у Кулундинској степи у близини Славгорода. Зове се Бурлинско, или Бурсол, по суседном селу.

Со се добија индустријски, дно је покривено крупним кристалима. По средини језера постављене су железничке шине којима се креће машина са неколико вагона која вади со и распоређује у вагоне. У врелим јулским и августовским данима захваљујући раковима Artemia језеро добија ружичасту, љубичасту или тамно-љубичасту боју.

Ружичаста језера Крима

На Криму постоји неколико лековитих сланих језера. Нека су нестварно ружичасте боје, а најпознатије је Сасик Сиваш које се налази између градова Саки и Јевпаторија. Оно је ружичасте боје од јула до септембра и у зависности од присутног броја микроорганизама варира од розикасте до гримизно-црвене нијансе. Језеро је плитко, мада се местимично срећу „рупе“ које могу бити дубоке и метар и по.

Назив језера преводи се као „смрдљиво блато“ и тешко га је оспорити, мирис се заиста осећа, као и код многих језера и лековитог блата, али то ни у ком случају није препрека за излетнике и госте санаторијума којих има у огромном броју. Вода из језера користи се у терапији блатом и повољно утиче на зглобове. А со извађена из овог језера продаје се у трговинама у целој земљи.

Слано Којашско језеро („Сунце“) налази се између градова Керч и Феодосија, а од Црног мора дели га уска превлака, од свега сто метара. Вода варира и није увек само ружичаста него и љубичаста, или и у разним нијансама наранџасте, што је узроковано присуством бактерије Dunaliella salina која лучи бета-каротен, као код шаргарепе.

Језеро Чокрак (Родник) у близини Керча по топлом времену бива ружичасто-љубичасте боје. Вода је засићена водоник-сулфидом и сољу, а висококонцентровани раствор соли лековит је за зглобове и нерви систем. Блато се користи и за козметичке производе.

Плаво језеро у Републици Алтај

Налази се на југу Републике Алтај у близини села Акташ. Светлоплаву боју дугује подземним гејзерима који избацују плаву глину. Она се на површини воде разлива у виду прстенова. Изузетно леп поглед на језеро пружа се са висине.

Златно језеро Елтон

Највеће слано језеро у Европи (површина преко 150 квадратних километара) налази се на југу Русије, у Волгоградској области. На заласку и изласку сунца језеро поприма златно-розикасту боју због микроорганизама Dunaliella salina и огледања пешчаног дна у чистој води. На обалама Елтона налазе се туристички објекти у којима могу да одседну сви који желе да уживају у лепоти овог језера.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“