Једно од најпопуларнијих јавних места у граду, парк „Нова Холандија” отворен је 2016. године на два вештачка острва с једним именом. Острва су направљена почетком 18. века и коришћена као складишта за бродоградилиште. Грађевине на острвима биле су у употреби до краја 2004. године, када је локација прешла у власништво града и претворена у парк. Некадашњи морнарички затвор постао је простор за локале са храном и продавницама, ковачница и магацин претворени су у ресторане, а у некадашњој кући војног заповедника данас се одржавају различите радионице за децу.
Симбол Санкт Петербурга, ова црква у руском стилу подигнута је почетком 1883. године на обали Грибоједовљевог канала. Цар Александра II убијен је на овом месту две године раније, а ту је подигнута и капела посвећена сећању на ову трагедију.
Џиновска фигура на Мамајевом кургану, посвећена јунацима Стаљинградске битке (совјетски назив Волгограда), откривена је 1967. На овом месту на десној обали Волге 1942-43. водиле су се жестоке борбе. Преко 35.000 бранитеља града сахрањено је у гробницама Мамајевог кургана.
Овај импресивни мост који повезује град Владивосток са Руским острвом отворен је 2012. године уочи самита АПЕК (Азијско-пацифичке економске сарадње). То је један од највећих мостова са косим затегама на свету дужине 1.104 метра. Некада су се на острву налазиле јединице морнарице и тамо се стизало само трајектом. Док је у совјетско доба било затворено за посетиоце, Руско острво је данас нова популарна атракција за туристе који желе да виде старе војне грађевине и уживају у лепотама природе остајући близу града. После отварања моста путовање до острва скраћено је са три сата на само 20 минута.
Главна џамија Татарстана подигнута је у Казањској тврђави 2005. године. Стара џамија је уништена средином 16. века када је војска Ивана Грозног освојила Казањ. Реконструисана џамија Кул Шариф налази се на месту некадашње јункерске школе.
Пре Зимске олимпијаде 2014. године ово је био стамбени рејон и некадашња мочвара са сопственим екосистемом. 2010. године на овом месту је основан Природни орнитолошки парк за заштиту станишта ретких птица. Људи су исељени у суседне рејоне, а њихова поља јагода претворена у Олимпијско село. Данас се ту налази неколико стадиона за зимске спортове, комплекс фонтана, ресторани и забавни парк. На то да су овде не тако давно живели људи подсећа само Гробље старовераца, које се налази иза стадиона „Фишт”, скривено међу високим дрвећем.
Етнографски комплекс на острву у центру Калињинграда подигнут је 2000-их. Неколико кућа са хотелима и ресторанима, светионик са видиковцем и лепо уређено пристаниште подсећају на пруску прошлост овог града који је ушао у састав Русије тек после Првог светског рата. Некада су се на овом месту налазили рибарско насеље и стара рибља пијаца.
Овај дворац на стенама по имену Ластавичје гнездо једна од најпознатијих знаменитости Крима. Крајем 19. века овај део земље купили су доктор Адалберт Тобин и његова жена Јелисавета за изградњу. Планирали су да на том месту подигну одмаралиште. Садашња грађевина у готском стилу појавила се око 1912, када је земљиште откупио милионер Сергеј Рахмањинов, који је наредио да се стара зграда сруши. У совјетско доба грађевина је прикључена одмаралишту. Данас је дворац реконструисан и отворен за посетиоце.
Место где је саграђено степениште некада се називало Волшка падина и било је популарно као место са кога се пружа један од најлепших погледа на Волгу. Степениште, названо по пилоту Валерију Чкалову, повезује горње и доње пристаниште у историјском центру Нижњег Новгорода. А ево и једне занимљивости: са 560 степеника оно је једно од најдужих у Русији!
Споменик посвећен хиљадугодишњици од времена када су Варјази позвани да владају руском земљом и када је основана прва руска држава подигнут је 1862. године у Новгородској тврђави у близини цркве свете Софије. Ту се некада налазио споменик посвећен Новгородским добровољцима из 1812. који је порушен у 1933. и поново подигнут 2012. године на Софијском тргу, главном тргу у граду. Споменик „Миленијум Русије” неким чудом је остао нетакнут до данашњег дана.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
