Бабис Бизас
Приватна архиваБабис Бизас је посетио све 193 суверене земље, а многе од њих и више пута. Данас, када Русија постепено поново успоставља ваздушни саобраћај са светом, Бабис и његова жена Пенелопа поново могу да посете ову земљу. Овога пута желе да проведу одмор међу номадима на полуострву Тајмир.
Бабис је почео да путује средином 70-их и одлучио је да му путовања постану професија. Већи део живота провео је у туристичкој компанији у Атини. Први пут је посетио Русију 1982. године, када је она још била део Совјетског Савеза. У то доба страни туристи су могли да уђу у СССР само ако би узели аранжман у совјетској агенцији „Интурист“.
„Била је то типична тура за то доба, веома популарна у Грчкој: Москва, Лењинград и Кијев“, присећа се Бабис. „На хиљаде Грка је било тамо.“
Касније је почео да истражује совјетску Азију, посебно Самарканд, Бухару, Ташкент (најстарије градове у Узбекистану), Бишкек (који се тада звао Фрунзе, престоница Киргистана), Ашхабат (престоница Туркменистана) и Алмати (дуго година престоница Казахстана). „Друга путовања обухватила су балтичке земље, Молдавију, Украјину“, каже Бабис. „И тако сам посетио све совјетске републике.“
„За туристе Интуриста добијање совјетске визе било је најпростија ствар. Процес је трајао дан-два“, каже он. „Данас је потребно више папира и све траје дуже.“ Осим тога, половини света није потребна виза за Русију, осим ЕУ и САД. Прошле године Русија је најавила електронске визе за грађане 52 земље, укључујући Грчку, али је процедура стопирана због пандемије.
Бабис је наставио да истражује Русију 4-5 пута годишње и приметио је значајне промене у регионима. „Видим приличан развој у градовима, посебно иза Урала“, каже он. „Узмимо, на пример, Владивосток. Град има пуно историјских здања, али они мостови и острва чине да се осећате као у Америци! Владивосток је невероватан, то је један од најбољих градова у Русији!“
Ако желите да видите традиционалну архитектуру мимо Москве, Санкт Петербурга и Златног прстена, Бабис препоручује да почнете од Томска: „У овом сибирском граду налазе се најбоље очуване старе дрвене куће.“ На северу Русије он издваја Каргопољ у Вологодској области, као и древне градове на језеру Ладога.
Севастопољ на Црном мору нуди сјајну класичну архитектуру, додаје он. „Моји омиљени градови такође су Астрахањ, Нижњи Новгород и Казањ са чувеним споменицима које штити Унеско. Заиста их вреди посетити!“
Међутим, Бабис каже да се најзанимљивија места у Русији налазе далеко од градских рејона. „За мене су на првом месту острво Фрање Јосифа и Врангелово острво, тамо има много белих медведа!“ Овај светски путник се присећа да се, када је стигао на Врангелово острво, ујутро пробудио и видео најмање 20 медведа испред брода.
Бабис је запамтио острва Чукотке, Камчатке и Сахалин због јединствене лепоте природе. На Туљановом острву налази се велика популација фока, мало острво Јоне је дом ретких врста птица, док је на Курилима видео кратере некадашњих вулкана. „Свако острво је право изненађење“, каже он, додајући да је одлазак и повратак на острва био права авантура. „Сећам се да смо на Медном острву у саставу Командорских острва посетили напуштено село и све куће су биле нетакнуте. Чак и књиге су се још налазиле на полицама. Као да је становницима неко рекао да за пола сата дођу на брод, јер ће следећи брод доћи тек за годину дана.“
У августу 2019. године са женом је посетио јединствену природну творевину Маљпупуњор до које се веома тешко стиже. Неки иду пешице, што траје око 7 дана, али то не одговара свакоме. „Заказали смо туру хеликоптером из села Никоб (око 5 километара од Перма) и чекали 4 дана да се време пролепша, али је и даље било ветровито. Зато смо морали да се вратимо месец дана касније. Чекали смо само 4 сата и били смо пресрећни што смо могли да видимо овај фантастичан призор на врху Урала!“
„Сада желим да видим последња номадска племена“, каже он. „1992. сам посетио Чукче. После распада Совјетског Савеза директор Интуриста ми је дао бесплатну карту за Русију и бесплатан хеликоптер за вожњу од села Черски до насеља Чукчија. Било је то моје прво искуство са номадима, али не и последње.“
Отада је обишао народе на Тајмиру, на реци Тури и Лени, у степама Калмикије, спавао је у чуму (номадска кућа) у Јамали, а сада планира да упозна Долгане и Нганасане. Бабис добро говори руски и нема проблема у комуникацији са номадима. „Понашају се према мени као према Русу“, каже он.
„Када сам пре пет година написао прву књигу о Русији, усредсредио сам се на урбане делове земље. Сада, међутим, видим да све више људи жели да истражује живот староседелачких народа и да види природне лепоте земље. Зато се у трећем издању моје књиге на корицама налази слика јакутске девојке.“
Оно што стварно жалости Бабиса је што мора да добије специјалне дозволе од руске безбедносне службе како би посетио неке крајеве Русије који су, по његовом мишљењу, најзанимљивији. „То су као две различите земље, једна је Русија, а друга служба безбедности“, признаје он. „У Русији има много јединствених места, али потребна вам је дозвола да бисте их посетили, а не знате када ћете је добити.“
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
