Банковски сокак
Yandex MapsВенецианова улица
2gisНа неким мапама најкраћа улица у Москви није ни означена. Просто је превише мала, дуга само 48 метара. Ова улица је такође најужа у граду, само 4 метра. Ту се налазе две куће: бр. 3 и бр. 4. Улица је добила име по великом руском сликару Алексеју Венецианову из 19. века. Он је посебно познат по сликама које приказују живот сељака. Венецианова улица се налази у северозападном делу Москве, у стамбеном насељу Сокол. Оно је основано 1923. године као прво „кооперативно“ стамбено насеље у Москви (насеље је изградила стамбено-грађевинска кооператива грађана) и одише атмосфером опуштеног сеоског живота усред ужурбаног града. У то време Венецианова улица је била око два пута дужа, али 30-их година део улице је преградила кућа совјетског сликара Александра Герасимова, који је био познат по идеолошким сликама и портретима Лењина и Стаљина.
Лубочни сокак
2gisДруга најкраћа улица у Москви је заправо сокак, мада не изгледа тако. Тако се зове део кеја на реци Москви дуг 58 метара. То је најкраћа улица у густо изграђеном рејону градског типа (за разлику од Венецианове улице). Повезује два моста: Чугуни и Бољшој Москорецки. Само једна зграда се налази у овој улици под адресом Лубочни сокак бр.2. То је пословна зграда у којој се налази одељење Централне банке Русије. Њена друга и познатија адреса је Улица Балчуг бр. 2 (која сече Лубочни сокак). То је нова зграда подигнута 90-их година на месту старих кућа које су порушене. Сокак је добио име по „лубјаним“ конопцима од коре липе који су се овде производили, а коришћени су за повезивање делова старог моста који се ту некада налазио. Лубочни сокак се налази у срцу Москве и одатле се могу видети црква Василија Блаженог и Црвени трг. Улица је на вештачком острву које је направљено 1783. године, када је саграђен канал са њене јужне стране да би се овај део града заштитио од поплаве.
Мали Ордински сокак
NVO (CC BY-SA 3.0)Следећа кратка улица је већ прави сокак, а налази се у јужном делу градског центра. Зове се Мали Ордински сокак и дуга је само 67 метара. Ова уличица повезује две велике улице, Бољшаја Ординка и Малаја Ординка, и то је заправо њена једина функција. Мада је довољно дуга и неке зграде се налазе дуж ње, формално оне се воде у суседним улицама. То су различите зграде на адреси Бољшаја Ординка бр. 53 и 55 и Малаја Ординка бр. 38 и 40. Ово је формално најкраћа улица без зграда у Москви. С обзиром да се улице сличног назива налазе у близини (Бољшој Ордински сокак је такође недалеко), то може бити збуњујуће. Све су добиле име по путу до Златне хорде који је у 13-14 веку пролазио недалеко од овог места. Међутим, стари називи Малог Ординског сокака су били потпуно другачији. Најпре се звала Мали Курбатовски сокак по чувеном бригадиру Курбатову, који је ту становао све до 1917. Затим је променила име у Мали Маратовски, по фабрици чоколаде која је носила име Жан Пол Марат (а налазила се у Улици Мала Ординка и 1971. године постала део фабрике чоколаде „Рот Фронт“). Своје садашње име сокак је добио 1994.
Мали Николоворобински сокак
НВО (CC BY-SA 3.0)Ова улица је заправо само мало дужа од претходне. Зове се Мали Николоворобински сокак и дуга је око 68 метара. Налази се у источном делу градског центра и повезује Јауски булевар и Бољшој Николоворобински сокак. Ни овом сокаку не припада ниједна зграда. Међутим, једна гледа на њега. То је стара градска вила која је 1910. године претворена у болницу, а у совјетско доба град је покушао ту да смести диспанзер за туберкулозне болеснике. Ова грађевина је заштићена као културна баштина. Сав преостали простор Малог Николоворобинског сокака заузима зелена површина. Сокак је добио име по цркви св. Николе Чудотворца у Воробину која се налази недалеко, у Улици Воронцово поље бр. 4. Овај крај се звао Воробино по поручнику Воробину, у част његовог пука стрелаца који је био стациониран на овом месту. Прва дрвена црква ту је подигнута 1625. године, а касније је на истом месту подигнут камени храм. Срушиле су га совјетске власти 30-их година.
Банковски сокак
Yandex MapsСледећа мала улица је Банковски сокак који се налази у североисточном делу центра Москве. Повезује Мјасницку улицу са Кривоколеним сокаком и дуга је 70 метара. Парну страну улице чине старе стамбене зграде које су биле власништво богате трговачке породице Ситов. Борис Пастернак је често долазио у једну од њих, јер му је ту живео породични пријатељ. Најпре је сокак носио име Шуваловски по грофу Петру Шувалову, који је ту имао зграду. Гроф је учествовао у развоју банкарства у Русији, па је своју кућу продао Московској асигнационој банци и улица је добила данашњи назив. Данас се у Банковском сокаку и даље налази банка, мада савремена и комерцијална.
Улица Лењивка
mos.ruУлица Лењивка је дуга 160 метара, што значи да је двоструко дужа од Банковског сокака, али сматра се за другу најкраћу улицу у Москви (ако се изоставе сокаци). Улица се налази веома близу Кремља и повезује Улицу Волхонка и Пречистенски кеј. Ова улица је била веома значајна за московски саобраћај у прошлости: она се налазила у продужетку моста преко реке Москве, који је постојао до 1938, када се сматрало да је Улица Лењивка превише уска за саобраћај, па је мост замењен оближњим Великим каменим мостом. Улица је такође кроз историју мењала имена. На пример, једно време се звала Улица Лењиви Торжок. То објашњава њено име: у 17. веку ту се налазила пијаца („торжок“) у којој су трговци робу продавали директно из кола, без тезги. Овај начин продаје називао се лењи или „лењивиј“. То објашњава њено садашње име. Али, постоји и друга верзија. У прошлости ту је протицала река која је била спора и мирна, звала се Лењивка и по њој је улица добила име.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу