Са 141,8 метара ово је највиши споменик у Русији. Али овај број није случајан. Он симболизује трајање Другог светског рата: 1.418 дана. Сваких десет центиметара репрезентују један дан у разорном рату који је однео животе око 27 милиона совјетских грађана.
Споменик има два дела. Доњи сегмент чини скулптура светог Ђорђа који убија аждају. Иза скулптуре се налази обелиск у облику бајонета, на ком су исписана имена најважнијих совјетских градова у којима су се водиле борбе. Ближе врху налази се скулптура Нике, грчке богиње победе. Са златним венцем у руци и два анђела са златним трубама са обе стране, она је тешка око 25 тона.
Али, наравно, овај споменик је више него што се на први поглед чини. База обелиска, висока само 8 метара, иде 3,7 метара под земљу, где је повезана са бетонском плочом пречника око 40 метара. Унутар обелиска налази се лифт који се уздиже 87 метара два пута недељно, намењен за техничко особље које ради на одржавању споменика.
Споменик Победи је идејно решење Грузијца Зураба Церетелија чија се дела налазе на бројним локацијама широм света, укључујући „Сузу жалости“ у Њу Џерсију коју је Русија поклонила САД, а посвећена је жртвама терористичког напада 11. септембра.
Церетелијев Споменик Победи отворен је у Москви 1995. године поводом обележавања 50-годишњице од завршетка Другог светског рата.
Стварно га не можете мимоићи. Носи титулу другог по висини споменика у Русији. Ова импресивна конструкција, која се налази испред главног улаза у ВДНХ (огромни забавни парк и сајамски простор у Москви), висока је 107 метара.
Споменик је подигнут 1964. у славу совјетских успеха у истраживању свемира. Упркос својој величини, Споменик освајачима свемира (који су пројектовали скулптор Андреј Фајдиш-Крандијевски и архитекте Михаил Баршч и Александар Колчин) не делује тешко и масивно. Остварен у стилу совјетског модернизма, приказује путању ракете у лету под углом од 77 степени. Структура тешка 250 тона састављена је ручно на земљи, а затим дизалицама подигнута на предвиђено место. Како бисте заиста доживели њену величанственост, најбоље је да је посматрате из различитих углова.
Лако ћете уочити овај необичан споменик. Са импресивних 98 метара висине, већи је од Кипа слободе у Америци.
Џиновски споменик приказује руског цара Петра I на прамцу брода. Подигнут је 1997. године, при чему је изазвао бројне контроверзе. Споменик, који је креирао плодан уметник Зураб Церетели, налази се у реци Москви, на вештачком острву. Тежак је преко 2.000 тона и чине га три дела: постоље, брод и фигура Петра Великог.
Дело Вере Мухине од нерђајућег челика представља њен одговор на соцреализам са циљем да симболизује идеалну симбиозу радничке класе и сељаштва.
Овај суштински совјетски споменик висок је 58 метара и заправо је направљен за Светску изложбу у Паризу 1937. године. После изложбе скулптура је пребачена у Москву, где је постављена испред улаза у парк ВДНХ, постајући магнет за туристе и становнике града.
Статуа је посвећена једном од најзначајнијих космонаута у светској историји. Начињена је од титанијума коришћеног у изградњи свемирских бродова.
Споменик Јурију Гагарину, подигнут у јулу 1980, висок је 42,5 метара и велича особине које су красиле совјетског космонаута: самоувереност, енергичност и одважност.
Налази се у центру трга и оставља утисак као да Јуриј Гагарин узлеће у небо. Може се видети из велике даљине. Фигура космонаута направљена је од 239 блокова који су међусобно заварени.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
