Руска фавела, у строгом центру једног од најпопуларнијих туристичких места

Артур Лебедев/Sputnik
Руски град у коме су 2014-те одржане Олимпијске игре годишње посете милиони туриста. Међутим, у строгом центру Сочија постоји фавела која ће вас за разлику од бразилске запањити оним што ћете у њој срести.

Асоцијације на познато руско летовалиште Сочи су Црно море, луксузни хотели, винске баште, шљунковите плаже, планине, реликтна шума и водопади. Али и ... праве фавеле, практично у строгом центру града.

Фавеле у Сочију, за разлику од оних у Бразилу, нису тако опасне, али су једнако живописне. Овде се доводе туристи, снимају блогови, спроводе полицијске рације, а градске власти већ две деценије не знају шта да раде са њима.

Откуд фавеле у Сочију?

У ствари, ове вишеспратнице некада су биле обичне гараже. Улица Алпска, строги центар Сочија. Управо овде на месту гаражно-грађевинске кооперативе никао је микрорејон у коме сада живи неколико стотина људи. То је највећи масив гаража у Сочију, претворен у стамбени простор.

Неке од зграда имају и по неколико спратова, а апсолутни рекордер је десетоспратна гаража. Зграде су прозване гаражним облакодерима. Руски феномен који постоји само овде.
Масовна градња почела је деведесетих година прошлог века, захваљујући усвојеним амандманима на постојеће урбанистичке законе који су дозвољавали проширење градње, али само по вертикали. Тако је Сочи, иначе познат по високим ценама квадрата то искористио. Изнад гаража почела је надоградња, спрат на спрат, и тако су настале обичне стамбене зграде, са најповољнијом ценом по квадрату која се могла наћи у познатом одмаралишту.

А пошто закон не дозвољава пренамену гаража у простор за становање сва та градња је постала спорна. И колико год да има спратова и шта год да се налази унутра, према документацији то су гараже. И та чињеница житељима фавела ствара велике проблеме.

Како је живети у фавелама?

„Људи овде не долазе тек тако, ја не бих никада
дошао да нисам био приморан“.

„За разлику од (бразилских) фавела, овде вас нико неће опљачкати. Једино ако није ноћ“.

„Ту нема услова за живот, нема праве канализације. Недао Бог да морам ту да живим“.

Ово је само мали део од оног што житељи Сочија говоре о фавелама. И заиста споља ова нагомилана дивља градња изгледа крајње неугледно. Међутим, изнутра, заправо и нема неке разлике у односу на било коју другу стамбену зграду.
Већина ових стамбених четврти има струју, воду и канализацију. Нешто гора ситуација је са гасом, па се користе електричне пећи или гас у боцама, што је ризично и може да има трагичне последице, рецимо, у случају пожара.
У пориземљу понеко још увек држи аутомобил, али у дограђеном стамбеном делу све је као у обичном стану, вода, топла или хладна (ставља се бојлер), веш машина, туш кабина, тоалет, кухиња са аспиратором и друго.

Неке бивше гараже данас имају амбицију да личе на собе у луксузним хотелима. „Живео сам у хостелу у надограђеној гаражи са приземљем и два спрата. У приземљу је била топла гаража са каналом, на првом соба са кухињом, мокри чвор са базеном и сауном за две особе, на другом две собе са ђакузијем. То је било супер, само што се са спрата на спрат ишло спољашњим степеницама“, пише Loki23rus.

Спољашње степенице ту представљају популарну опцију за повезивање спратова или да се од сваког направи посебан стан, по правилу за издавање. Овде се, рецимо, без устручавања може позвати такси или поручити храна.

„Гараже претворене у стамбени простор својеврсна су држава у држави. Овде постоји, рецимо, сервис за замену и поправку гума, а у једној од гаража налази се фитнес центар. Била је и сауна, па је изгорела. Има много породица са децом. Скоро у свакој другој гаражи“, каже Јевгенија из Сочија.

Колико то кошта и ко ту станује?

По правилу гараже се изнајмљују да дужи рок, у најмању руку сезонски. Мада у фавелама многи издају станове на дан, најчешће за викенд туристима.

„Речју, овде се издаје све што може да се изда. Чак и кокошињац. Ако би постојало интересовање. Нарочито ако је у непосредној близини мора“, пише Јевгенија.

Иначе цене упоште нису ниске, а понекад се не разликују од цене станова исте површине. Рецимо соба (спрат) у таквој гаражи кошта око милион и по рубаља (20300 долара). Двоспратна или троспратна гаража кошта од шест до десет милиона рубаља (од 81 000 до 135 000 долара).

Ту живе придошлице, гастарбајтери, студенти, туристи скромнијег материјалног стања или сами власници гаража који су успели себи да изграде „пентхаус поред мора“.

„Све може да одлети у ваздух“

Криминал у фавелама није толико честа појава, али пошто ту живе људи који нису пријављени поменута зона претворила се у „сиву“. Руководилац прес центра Управе унутрашњих послова у Сочију Александар Рунов каже да су полицијске рације у фавелама редовна појава. „Као што је познато постоји феномен „гумених станова“ (у једном стану живи по десет-двадесет људи, по правилу илегални мигранти). Често се откривају бордели. Догађа се да гараже буду уточиште за гастарбајтере из средњеазијских република. Такви „станари“ неретко пљачкају газде који издају гараже за становање.

Код локалног становништва фавеле изазивају страхове. „Нису то само фавеле, него је све изграђено кршењем свих могућих правила, здравог разума и закона РФ“, коментарише DsmiollaCnews. „Живети тамо не да је опасно, него је много опасно, будући да је грађено на сеизмички активном подручју, а унутра су гасне боце, уз то нико није правио никакве прорачуне. Све може да одлети у ваздух, сруши се и изгори сваког тренутка. Притом тамо нема воде за ватрогасце, ни честитог прилаза зградама, нити простора за маневар. Да не говорим о томе да не можете да се пријавите, добијате пензију, користите поштанске услуге и друго“.

Градске власти не знају шта да раде са фавелама већ неколико деценија. С једне стране то је приватно власништво и не можете га се тек тако ослободити, а са друге простор се не користи наменски. Засад становници фавела чекају такозвану гаражну амнестију, када ће власницима гаража бити дозвољено да их упишу као стамбени простор. Такав закон већ је прошао друго читање у доњем дому парламента.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“