У Русији постоји велики број напуштених пионирских кампова, али овај се издваја из два разлога. Као прво, овај бивши совјетски дечји камп има склониште од бомбардовања које је данас такође напуштено. Та масовна подземна грађевина остављена је без икаквог надзора. Осим тога, у шуми у близини кампа налази се читав комплекс статуа. Камене фигуре пионира покривене су маховином и изгледају посебно злокобно на позадини дрвећа и запуштених грађевина.
У Републици Северна Осетија-Аланија на северу Кавказа налази се такозвани „Град мртвих”. Ова огромна некропола подигнута је у планинској долини до које се тешко стиже. Ту почива преко 10.000 људи.
Посетилац ће пронаћи мумифициране људске остатке у древним криптама које потичу из 14-18. века. Упркос времену које је протекло, прича се да нека тела и данас имају месо на себи.
Ово је аветињски град на једом од најзабаченијих места у Русији. Насеље су подигли затвореници ГУЛАГ-а, што је само по себи довољно језиво. Главна намена насеља било је вађење угља: радници су под земљом копали угаљ и, често илегално, тражили злато.
Кадикчан је основан 40-их година, али је до распада Совјетског Савеза у њему остало само неколико хиљада становника.
У експлозији у једном од рудника 1996. године погинуло је шест рудара и влада је одлучила да затвори руднике, а становницима понуди средства за пресељење. Неке зграде су срушене, док су друге остале напуштене. Мада је насеље 2010. године проглашено за напуштено, ретки путници који прођу кроз ово место пријављују да виђају неколико становника који тврдоглаво одбијају од оду.
„Јукон” је назив напуштене тропосферске станице 10 километара од Анадира у Русији. Старе зарђале антене у беспућу изгледају злокобно како издалека, тако и изблиза.
Како су се развијале мобилне и сателитске технологије, станице, које су подржавале локални телецентар, брзо су застареле и убрзо су напуштене, већ 2003. Остаци зарђале опреме разбацани унаоколо по иначе пустом брду придају овом месту специфичну застрашујућу атмосферу.
Рт Анива је једно од најживописнијих места у Русији, али његово средиште, напуштени светионик, је у исто време једно од најјезовитијих.
Светионик стоји усамљен на стени у океану. Честе магле и јаке морске струје одсецају ову гротескну бетонску конструкцију од копна и чине је тешко приступачном. Ко зна шта се догађа у старом напуштеном светионику кад падне ноћ?
Тешко је направити бункер у центру Москве, а не привући нежељену пажњу. Па ипак, за совјетско руководство на врхунцу хладног рата ништа није било немогуће. Бункер је пројектован тако да издржи директан нуклеарни напад на Москву. Челична конструкција се зато налази чак 65 метара испод земље.
Сам простор бункера изгледа довољно језиво, јер дебели зидови као да заробљавају посетиоца. Међутим, изложена демонстрација узвратног нуклеарног напада на САД коју је из овог бункера требало да нареде преживели официри у уништеном граду, а који је могао да се активира чак и без људског присуства, улива грозоморан осећај чак и онима које није лако уплашити.
Ова кула је подигнута почетком 20. века у предграђу Чељабинска, али, како се град ширио, касније се нашла у самом центру.
Данас напуштени силос привлачи посетиоце, јер се често наводи као једно од најпознатијих уклетих места у Русији. У стварности, међутим, напуштени силос је опаснији од било какве авети. Данас га окружују механичарске радионице, његов ентеријер и екстеријер се распадају и неискусни туриста би лако могао да се нађе у невољи ако посети ово место.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
