Ово је вероватно најстарија стамбена кућа у Москви. Темељи Јарошенкове куће постоје од средине 17. века, што је очигледно по деловима градње. Кућа је променила много власника и налази се на углу Хитровског трга, у срцу старог градског рејона у центру Москве, где су до двадесетих година 20. века живели криминалци и пропалице у заједничким становима за изнајмљивање, укључујући и ову кућу. Још увек је настањена и представља миран кутак само неколико минута хода од Кремља.
Ова кућа подигнута још у 17. веку доживела је све аспекте живота. Почетком 18. века њен власник је био Рајнхолд фон Ловенволде, миљеник Катарине I (1684-1727). Касније су је поседовале различите спахије, у некадашњој вили налазила се музичка школа, болница, пансион, штампарија у којој је кратко време радио песник Сергеј Јесењин.
У совјетско доба зграда је подељена у заједничке станове. Данас је напуштена, мада се у њој и даље налазе оригиналне керамичке пећи и степениште од ливеног гвожђа. Док лагано пропада, кућа чека реновирање.
Редак пример богатства руске грађанске архитектуре, ова кућа је подигнута крајем 17. века. Касније, почетком 18. века, делимично је реконструисана и додате су јој спољне декорације. Током 55 година, од 1868. до 1923, у њој је било смештено Московско археолошко друштво. Оближња црква св. Николе такође је део архитектонског ансамбла овог дворца.
Такозвано „Старо енглеско двориште“ је руска грађевина из 16. века у којој је од средине тог века било смештено енглеско трговинско и политичко изасланство у Москви. Зграду је Енглезима дао на коришћење Иван Грозни. У 18. веку кућа је постала приватно власништво, а у совјетско доба подељена је на заједничке станове. 60-их година зграда је поново откривена и рестаурирана, у њу је враћен оригинални унутрашњи распоред просторија. 18. октобра 1994. године ту је отворен музеј „Старо енглеско двориште“. Отварању су присуствовали Елизабета II и принц Филип.
Читава палата из 17. века, дворац Волкових-Јусупових, била је драгуљ московске архитектуре на почетку 18. века, када је била у власништву Петра Шафирова, заменика министра спољних послова при Петру Великом, а затим Григорија Јусупова, пријатеља цара Петра у млађим годинама. Породица Јусупов била је власник дворца који је имао свој воћњак и кућно позориште. Извесно кратко време ту је живео млади Александар Пушкин са својим оцем, који је изнајмљивао стан у једном крилу дворца. Данас је дворац у добром стању и делимично рестауриран.
Подигнута у московском Кремљу од 1487. до 1491, Брушена палата је дело италијанских архитеката Марка Руфа и Пјетра Соларија, начињено специјално за свечане церемоније московског двора. Зграда је име добила по белој рустично обрађеној источној фасади. Брушена палата је дочекивала све руске цареве, јер, чак и када је престоница прешла у Санкт Петербург, крунисање и помазање царева одржавало се у московској Успенској цркви, а свечано славље у оближњој Брушеној палати.
Московски Кремљ, Соборни трг 1
Ова грађевина се може назвати „небодером 17. века“. Заиста, у Москви у време око 1680. није било других тако високих здања осим, наравно, звоника. Мада је кула припадала Симоновом манастиру, који датира из 14-15. века, намена ове грађевине била је нерелигијска. Користила се било за добијање слада из житарица било за чување хране. Данас је то једна од неколико грађевина које су остале нетакнуте приликом рушења Симоновог манастира 30-их година.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
