Скривене воде: 6 московских река које протичу кроз тунеле

Музеј Москве; SkyFi (CC BY-NC 3.0)
Неке реке и потоци у Москви затворени су под земљу, при чему нису нимало кратког тока.

1. Лихоборка

Улаз Лихоборке у тунел

Лихоборка је најдужа подземна река у Москви. Дуга је 18 километара, од чега 14 протиче испод територије града. Постоје две верзије настанка њеног имена. Шума која окружује Димитровски ауто-пут некада се звала „Лихој бор“ (Смела борова шума), због лопова који су тамо живели и нападали путнике, па је река можда добила име по овој шуми. Или се можда ради о два оближња села: Бољшије Лихобори и Малије Лихобори.

Река извире неколико километара северно од границе Москве, прелази преко кружног московског пута, тече по површини дуж Лихоборског кеја, а затим нестаје под земљом и поново се појављује на површини неколико километара даље. Затим пролази кроз тунел који води до реке Јаузе.

У време Петра Великог постојала је идеја да се реке Москва и Волга повежу каналом користећи низ река укључујући и Лихоборку, али овај план је почетком 18. века био неизводив. Међутим, река је била део важног речног пута до Владимира (180 километара североисточно од Москве). Околина Лихоборке је била мочварна, али када је река затворена под земљу на месту где је некада протицала никле су бројне грађевине. Исто се догодило са многим притокама Лихоборке као што је Бескудниковски поток.

2. Неглинаја

Ушће реке Неглинаје у 17. веку (А.М. Васњецов)

Неглинаја (такође позната као Неглинка) је најпознатија подземна река у Москви. Постоји неколико тумачења њеног имена. На пример, можда потиче од речи „неглинок“ која значи мала мочвара.

Неглинаја је дуга 7,5 километара. Извире на северу града и тече према југу кроз центар. Неглинаја је временом постајала све загађенија, јер су Московљани своје смеће бацали у реку, а Москва није вековима имала систем канализације. Такође, после обилних киша река би поплавила оближње улице. Сви ти проблеми били су заједнички за већину московских река која су данас скривене под земљом.

Крајем 18. века смрдљива и опасна река је претворена у канал, а 1810. Неглинаја је затворена у подземни тунел. Тако се река прочистила од смећа, али канализација се у Москви појавила тек на преласку из 18. у 19. век. Први тунели били су и даље сувише мали да задрже реку када се ниво воде подигне, па су се поплаве дешавале све до 70-их година, када је саграђена додатна цев за реку Неглинају.

Како би изгледао Цветни булевар да Неглинаја тече по површини земље

Руска урбанистичка компанија је 2021. године предложила да се река поново пусти на површину, јер би могла да допринесе животном амбијенту у граду, али власти су одбациле пројекат, оцењујући да је превише компликован за реализацију и превише скуп.

3. Чура

Површински део реке Чуре у близини Даниловског гробља

Чура је једна од старих малих река у Москви. Стручњаци нису сигурни одакле потиче њено име. Према једној верзији, „чура“ значи пешчана обала. Други кажу да назив потиче од речи „чур“, што значи граница.

Чура је дуга 7 киломатара. Извире југозападно од града и тече према североистоку. На свом путу река излази на површину неких 500 метара. Након тога се враћа под земљу и убрзо улива у реку Москву код Новоданиловског кеја.

Као и многе друге мале реке у Москви, Чура је затворена под земљу у 19. веку. Најстарији део тунела који постоји и данас подигнут је 1906. године. Има гранитне зидове и плафон од белог камена. Тунел Чуре се такође користи за одвођење подземних вода из московског метроа и других подземних грађевина како би се спречиле поплаве, што је уобичајено код таквих река.

4. Таракановка

Таракановка на површини 50-их година

Назив реке Таракановка вероватно потиче од властитог имена, али истраживачи нису сигурни које је име у питању. Првобитна реч се вероватно значајно променила пре него што је постала име реке.

Таркановка је дуга 6 километара. Извире у Војковском рејону на северозападу Москве, пролази кроз југозапад града и улива се у реку Москву. Недалеко од њеног ушћа Таракановка излази на површину у току дугом 300-400 метара. Тунел за реку је изграђен заједно са стамбеним зградама и индустријским и саобраћајним објектима.

Између 2009. и 2012. Таракановка је доста претрпела због изградње друмског тунела у близини извора реке. Радници су бацали раствор бетонита, па је дно реке било покривено слојем ове врсте глине дебелим 1,5 метар у дужини од два километра. Таракановка није само доносила загађену воду у реку Москву, него је такође могла да потопи околину после јаких киша. Следећи грађевински радови на друмском тунелу били су повезани са чишћењем Таракановке, а река је добила и нови подземни канал.

5. Преснаја

Горбати мост и Бела кућа

Преснаја спада међу старије и мање реке скривене под земљом. Њено традиционално име вероватно потиче од речи „пресни“ у значењу „чист, свеж“, али она носи и незванично име Синичка које вероватно потиче од притоке реке истог имена. Можда га је добила због плаве (сиње) боје.

Преснаја је дуга 4,5 километара и извире у близини стадиона „Динамо“ на северозападу престонице. Затим тече према југоистоку и пролази поред московског зоолошког врта пре него што се улије у реку Москву.

Преснаја је затворена под земљу 1908. Пре тога река је била повезана са великим бројем малих језера, али она данас постоје само на територији московског зоолошког врта, јер су преостала пресушила. Још један подсетник на прошлост реке Преснаје је Горбати мост, који је некада водио преко ње. Мост се налази у близини Беле куће (Дом Владе РФ).

6. Черториј

Тунел потока Черториј

Московски подземни водени систем не чине само реке. Он такође обухвата и бројне потоке, на пример, Черториј у центру Москве. Поток је створио дубоку јаругу, која је добила име Черториј, јер су људи говорили да ју је „ђаво ископао“ („чорт рил“). Био је то назив многих московских јаруга, али ова га је задржала кроз векове и пренела га потоку.

Черториј је дуг око 2 километара. Извире у северозападном делу центра града, тече према југоистоку и улива се у реку Москву у близини храма Христа Спаситеља.

Черториј је скривен под земљу у 19. веку. Поток је дао име рејону Чертоље који га окружује. Некада је имао репутацију мистичног места обавијеног велом тајни. Данас је то северни део рејона Хамовники. Као и у случају реке Неглинаје, урбанисти су имали идеју да се Черториј врати на површину. Међутим, засад такви планови не постоје.

Како би изгледао Гогољевски булевар да Черториј протиче на површини земље

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“