Многи становници Русије су давно пре пандемије открили аутомобил као јефтино превозно средство за путовање до мора у јеку сезоне. Ови љубитељи вожње сваке године колима путују на Крим, у Сочи и друга летовалишта, полазећи из Москве, Санкт Петербурга, па чак и (о, ужаса!) из Сибира, прелазећи притом огромна растојања. Али управо корона је натерала чак и оне који су раније путовали само авионом или, у крајњем случају, возом, да седну за волан.
Међутим, већини ових људи све време које проведу у путу буквално у глави откуцава часовник који скраћује минуте и сате провода на плажи. Зато они покушавају да у рекордном времену савладају рекордна растојања, спавајући само код их умор савлада директно поред ауто-пута у колима или на неком паркингу.
Ја, наравно, волим да возим, али не толико! Зато нисам пожалила драгоцене дане одмора и одлучила сам да правим паузе у местима крај којих пролази ауто-пут сваки пут када осетим умор или ми вожња напросто досади. Моје путовање је тако трајало 12 дана. Али велика авантура до мора и назад постала је вероватно један од мојих најбољих одмора. Мој момак, који, узгред, не зна да вози, дели моја осећања. Али, прочитајте текст, па одлучите сами!
Прва станица на путу из Москве до југа Русије је Тула. То је древни град који се некада чак надметао са Москвом за првенство у Русији. Данас је то мали и веома симпатичан провинцијски градић са сопственим утврђењем. Познат је као завичај Лава Толстоја. Његово породично имање, у којем је провео већи део живота, налази се недалеко од Туле, у Јасној Пољани.
Али нама је Тула била занимљива пре свега због новог кеја на реци Упи, где обавезно треба да се фотографишете на љуљашци испред Тулске тврђаве. После обиласка Музеја оружја (чија зграда подсећа на шлем), отишли смо на вечеру у модеран гастрономски кварт Искра!
Кладим се да никад нисте чули за Јелец. Не мари, овај град није много познат ни у Русији. То је градић у Липецкој области, данас веома миран, са малим бројем становника. Али некада је то била богата трговачка варош, па има дивно очуван историјски центар са великим бројем старих кућа, дрвених изби и са црквама изузетне лепоте. Овде можете читав дан просто шетати уличицама и уживати у изрезбареним прозорским оквирима. А ако вам то досади, посетите парк културе и одмора и уживајте у забавним атракцијама. Узгред, такве паркове наћи ћете у сваком граду у унутрашњости Русије.
На први поглед може вам се учинити да је Ворожењ само неугледан индустријски центар. Истина је да то није популарна туристичка дестинација, али ради се о граду са милион становника који је највећи културни и образовно-научни центар на руском југу. Он има универзитет, позориште, а ту је смештен и велики део савремене космичке индустрије! Познат је такође као завичај руског писца и добитника Нобелове награде Ивана Буњина!
У веома лепом амбијенту можете се прошетати од центра града до реке Вороњеж: тамо вас воде стрме уличице са малим кућицама и задовољним мачкама које дремају испред њих. На обали реке видећете први бојни брод руске флоте, саграђен у Вороњешком бродоградилишту 1698. године под руководством лично Петра Великог!
У Вороњешкој области постоји јединствена природна појава. То су брда од креде. А међу њима је смештено прелепо месташце: Дивногорје и усамљени Дивногорски манастир из XVII века. Назив места говори све. Пејзаж и природа у овом крају су запањујући.
До овог места мораћете да пешачите, а што је најнепријатније, да се одатле враћате узбрдо. Али шта све човек неће учинити за идеалан снимак на Инстаграму испред главне знаменитости манастира: цркве Сицилијанске иконе Богородице која је исклесана директно у стени од креде! То је непоновљиво место у Русији и помало подсећа на храмове у древном граду Петра у Јордану.
Ростов на Дону никога неће оставити равнодушним!!! Дочекаће вас са невероватно бујним зеленилом и правом летњом врућином. А на супротној обали реке Дон велико шеталиште са бројним кафићима, уличним музикантима и гомилом шетача.
Ростов је истовремено помало офуцан, као Напуљ, а притом са великим бројем лепих старих здања, пешачких зона... скоро као Москва. У Ростову обавезно треба пробати донске ракове, који се ту сервирају у многим ресторанима (на пример, „Раки и гади“ - „Ракови и гмизавци”).
У Ростову се такође можете провозати бродом по Дону, а затим окупати на градској плажи на обали реке.
У једној комедији овај град се назива „лепотан Таганрог” и тај назив се примио у народу. Град је основао Петар I 1698. године и био је прва база руске Ратне морнарице, као и први град у Русији подигнут по уређеном урбанистичком плану. Може се рећи да је на Тагарогу Петар увежбавао изградњу Санкт Петербурга.
У 19. веку Таганрог је постао велики лучки и трговачки град, а богати трговци су себи градили куће по последњој моди. Тако да сада у провинцијском градићу Тагарогу можете бесконачно шетати улицама и посматрати невероватне виле у стилу сецесије, класицизма и еклектичном стилу! Просто предивно! А један од најјачих утисака оставља мајушна кућа у којој је рођен и одрастао Антон Чехов.
Најпопуларније море руског југа је, наравно, Црно. На његовој дугој обали постоји велики број летовалишта. И она су предивна. Али, у нашем случају на Црном мору је беснела олуја и кренуле су поплаве, па смо одлучили да одемо на друго море (које је, осим тога, значајно ближе Москви). Могу да гарантујем да никад нисте били на Азовском мору! Ми смо се с њим већ срели у Таганрогу, али сада нешто детаљније о њему. То је најчудније море у Русији. Максимална дубина му је само 13 метара и практично је слатководно. У Русији га од миља називају „велика бара” или „дечје море”. Према једној теорији оно у древно доба није постојало, али преко 5 хиљада година пре наше ере дошло је до потопа на Црном мору, тако да је део воде попунио ту долину и тако је настало Азовско море.
Многа летовалишта на Азовском мору налазе се у Краснодарском крају Русије који туристе дочекује са сунцокретима, кукурузом и ужареним сунцем. Популарно летовалиште на Азовском мору је обалски град Јејск. Али, најбоље је удаљити се из милионског града: без аутомобила тешко да бисте икада стигли, на пример, до удаљене станице Должанска. Она се налази на живописној падини, на месту где Азовско море прелази у Таганрошки залив. Тамо дувају ветрови и зато се са северне стране косине налази чак и камп за једрење на дасци и кајтсурфинг.
На руском мору треба се цењкати на локалној пијаци и пробати сочне трешње, кајсије и лубенице. Вино на точење од локалних мештана боље немојте куповати, али треба да пробате локална вина из винарија. На плажи се одлучите за чебуреке и куван кукуруз са сољу, а такође уживајте у прелепим заласцима сунца које на већини места тоне право у море.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
