„Србија је примамљив ћилим у хиљаду боја“: Шта фасцинира учеснике кампа Руског географског друштва

„Наше путовање Србијом започето 30. јула трајаће до 16. августа. У ову авантуру укључило се 16 наших пријатеља и колега из Русије, имамо једног учесника из Републике Српске и једног Италијана који говори руски. Укупно нас је 36, укључујући и студенте са Географског факултета Београдског универзитета. Пропутоваћемо целу земљу како бисмо се упознали са лепотама Србије. Распоред је врло густ, полазимо у осам ујутру, а вечерамо тек у једанаест сати увече“, рекао је Мирољуб Милинчић, директор Центра Руског географског друштва у Србији и руководилац групе.

За нешто више од две недеље турнеје накупило се толико утисака да су отворене две изложбе фотографија.

„Из Београда смо отпутовали у Белу цркву, а касније се пребацили на десну обалу Дунава и прву изложбу фотографија РГД отворили у Голупцу, а другу у Неготину. Ноћили смо у Кладову, да бисмо се повукли на Копаоник, својеврсну базу, и одатле свакодневно правили мале кругове по непосредном окружењу. Прошли смо кроз Брус, посетили језеро Ћелије, и важно арехолошко налазиште Плочник, значајно како за археометарулгију, тако и археоурбанизам, један од најзначајнијих локалитета те врсте у свету. Посетили смо и Руско-српски хуманитарни центар у Нишу, обишли Ћеле-кулу и сада се налазимо на путу за Алексинац, где се у парку Брђанка налази споменик руским добровољцима палим у рату 1876. године. Посетићемо и Руску цркву у Адровцу и Манастир светог Романа у коме је сахрањено срце пуковника Рајевског“, реферисао је директно са пута Милинчић.

Географи планирају и посету Републици Српској и знаменитом Вишеграду, а у Србију се враћају преко Бајине Баште да не пропусте да се диве масиву Таре.

„Обишли смо између осталог и манастире Љубостиња, Жича и Студеница“, каже Мирољуб Милинчић који исцрпно и са нескривеном радошћу упознаје своје штићенике са лепотама и богатом историјом Србије.

Иначе, Центар Руског географског друштва у Србији објавио је две књиге, на српском и руском, посвећене руском културном наслеђу у Србији, где је пописано око 350 локалитета и значајних догађаја, истиче Миличић. Представљена је у Москви, Краснодару и Смоленску, а ове јесени, како у поверењу открива, у Русији ће добити вредну награду за историјско истраживање. По речима директора Центра Руског географског друштва у Србији, показивање лепота и богатстава Србије руским студентима најбољи је начин да се Србија отвори за Русе и освоји њихова срца.

Студенткињу Филолошког факултета Московског државног универзитета Ломоносов Јекатерину Титову толико је одушевила Србија да је као учесница кампа научила српски и сада помаже експедицији као преводилац.

„Нисам први пут у Србији, међутим сваки пут поново са великим одушевљењем откривам нова места. Србија је атрактивни ћилим у мноштву боја, са скривеним ризницима у сваком региону. Срби су ме освојили смислом за хумор, врло су комуникативни, језици су нам блиски, разумем српске песме и шале. Са овог путовања понећу не само успомене на нове пријатеље, него и фантастичне пејзаже Копаоника и Ђердапске клисуре од којих застаје дах“, рекла је Јекатарина Титова.

Треба рећи да је у Србији од 17. до 27. јуна одржана туристичка ауто трка коју је организовало Руско географско друштво. Рута је обухватала више од педесет културно-историјских и објеката природе, као и места сећања везаних за историју руско-српских односа. Очекује се да Туристичка организација Србије ову „мапу пута“ РГД уврсти у листу препоручених туристичких праваца које треба посетити.

Трка је прва фаза грандиозног пројекта „Нестварних 10110 километара Русије“. Реч је о спортско-туристичкој иницијативи Руског географског друштва током које ће се учесници из Русије и Србије упознавати са лепотама, природним богатствима и знаменитостима Русије. Очекује их савладавање десет километара дуге дистанце на отвореној води на Криму, десетодневна ауто трка од Севастопоља до Владивостока (десет хиљада километара) и сто километара дуга пешачка рута у Приморском крају.