Ханти-Мансијск или Југра: Зашто вреди посетити северну земљу пињола, ирваса и шамана

„Више пута сам посетио Југру. У кедровој шуми сам се заветовао као Сибирац. Пробао сам по зими брусницу не могући да разликујем кристале шећера од кристала леда на бобицама. Уживао сам у топлим изворима под отвореним небом и у сибирским саунамаˮ, пише у предговору за зборник легенди „Југра, то је моја земљаˮ продуцент књиге Андреј Сулејников.

То више подсећа на путовање кроз време него на туризам у савременом свету, зар не? А управо у томе је суштина Југре, у тој комбинацији праисторијских времена са мамутима и савременог света са нафтом, гасом и новоградњом. Чак и званични комплетан назив региона повезује данашњицу и историју: „Ханти-Мансијски аутономни округ – Југраˮ.

Постоји лепа легенда о настанку Југре. У једном веома светлом, топлом и сунчаном граду појавише се близанци невероватне лепоте: брат Југ и сестра Ра. У почетку су одрастали као обична мала деца, али временом почеше да се свађају и туку, али тако да је око њих буктао пламен. Грађани се уплашише да ће они спалити све око себе и послаше Југа и Ра у северну земљу, покривену ледом и снегом. Брат и сестра својом топлотом обасјаше тај крај и тако га загрејаше да се ту доселише људи. Југ и Ра престадоше да се свађају и наставише живот у слози. Отада се ова северна земља с поносом назива Југра.

Ако погледате на карту, учиниће вам се да се Ханти-Мансијск налази скоро на средини Русије, али клима је ту иста као и у рејонима Крајњег Севера. Зими се спушта испод -40 степени Целзијуса.

Замолили смо тамошње становнике и познаваоце овог краја да нам открију у чему је лепота њихове земље и да нам препоруче шта да видимо и доживимо.

Зашто странац треба да посети Ханти-Мансијск?

„Ако желите да доживите хладноћу и боје зимске Русије, треба да посетите наш мали пријатни градићˮ, каже локални мајстор за тетоваже Семјон Чепурној.

Новинар и некадашњи главни уредник локалног листа Јевгениј Зиновјев каже да у Ханти-Мансијску можете доживети праву Русију, а не Русију са разгледница. „Зими хладноћа, снежни сметови и ветар. Лети врућина, мушице и медведи. У свако доба године свакодневица и обичаји староседелачких народа: Ханта и Манса. И наравно, у Ханти-Мансијску се можете непосредно упознати са оним од чега живи савремена Русија, са нафтом и гасом.ˮ

„Код нас је природа јединствена. Ханти-Мансијск лежи на седам брежуљака окружених тајгом, реке су препуне рибе, а шуме око града печуркама, бобицама и пињолимаˮ, објашњава локални полицајац Сергеј Јанкович.

Сурова природа овог краја утиче и на однос мештана према посетиоцима. „Становници града су веома добродушни и гостољубиви, увек спремни да помогну у свакој прилици, чак и непознатом човеку, јер на северу важи неписано правило: ако видиш човека у невољи, обавезно му помози, јер сутра се ти можеш наћи на његовом месту. Сурова природа не оставља места за грешку, посебно зимиˮ, каже Сергеј.

Шта овде треба обавезно видети/урадити/пробати?

Према речима локалне становнице и ауторке зборника легенди „Југра, то је моја земљаˮ Ирине Пудове, у Ханти-Мансијску најпре треба видети мамуте. Седам бронзаних праисторијских животиња у природној величини „шетаˮ дуж Самаровског брда на територији комплекса Археолошког парка. Такође, у парку можете видети праисторијског бизона, чопор вукова, пећинског медведа, два рунаста носорога, па чак и праисторијске људе.

„А затим треба нешто и појести. На пример, свратити у било који локални ресторан сибирске кухиње и проверити да ли имају муксун. То је цењена слатководна риба из породице лососа коју и мештани и туристи веома волеˮ, препоручује Ирина.

Ханти-Мансијск је релативно нов град. Статус града насеље је добило тек 1950. године, а након што је пронађена нафта дошло је до наглог урбаног развоја. Пре тога била су то само сибирска насеља која је Русија освојила крајем XVII века. Ирина изражава дивљење за то што је људима пошло за руком да у тако суровим условима подигну савремени град. „Објекти културе, тргови, куће – све то је јединствено. И све је ново, ту нећете наћи ништа претерано старо. Осим мамута!ˮ, каже она.

Међу локалним знаменитостима Јевгениј Зиновјев, осим поменутог Археолошког парк, издваја Музеј геологије, нафте и гаса, Музеј природе и човека и вишевековне кедрове у парку природе „Самаровски чугасˮ. Новинар саветује посетиоцима да погледају околне пределе са видиковца код споменика Откривачима земље Југорске, као и да посете руску „бањуˮ (сауну).

Осим тога, Јевгениј нам је набројао читав списак хране коју треба пробати у Ханти-Мансијску:

муксун (у сваком облику, али најбоље у облику „строгањинеˮ, односно танко насечене залеђене рибе),

дивље бобице (кљуква, брусница, морошка),

пињоле,

ирвасово месо (у сваком облику, али најбоље динстано и посуто залеђеним бобичастим воћем и пињолима).

Сергеј Јанкович препоручује гостима да обавезно посете етнографски музеј под отвореним небом „Торум Мааˮ, што у преводу с мансијског језика значи „Света земљеˮ. „Ту се можете упознати са историјом града, округа, а такође са животом староседелачких народа Ханта и Манса, који спадају у урго-финску групу народаˮ, објашњава Сергеј.

Осим тога, он свакоме ко посети Ханти-Мансијск препоручује да обиђе ушће река Об и Иртиша, сврати у ресторан хотела „Мисне ˮ и тамо проба традиционалну кухињу, као и јела која припремају рибари и ловци у том крају док су у тајги.

Семјон Чепурној сматра да неизоставно треба посетити парк природе „Долина потокаˮ. То је једно од најпопуларнијих места за одмор локалних становника. Ту се налази уређена стаза са које су пружа прелеп поглед на град. Такође, Семјон препоручује свима да пробају руске палачинке у ланцу локала „ГудФудˮ.

Шта одавде треба понети кући?

„Сви ми волимо нешто мистично. Овде је развијена култура шаманизма и чини ми се да је занимљиво одавде понети неке локалне амајлије које је 'зачарао' шаман, као што су канџа медведа, привезак од перли и коже ирвасаˮ, каже Ирина Пудова.

Ако желите аутентичне сувенире, Сергеј Јанкович предлаже да посетите Занатски центар у Улици Розњина. „Ту можете да видите, па чак и да пробате, народне ношње Ханта и Манса и да се опробате у решавању националних мозгалица које су представници ових народа правили за своју децу.ˮ

Јевгениј Зиновјев сматра да су најбољи сувенири из овог краја хантијске и мансијске амајлије, одећа, украси, као и све за јело: муксун, дивље бобице, пињоли и ирвасово месо.

Док Семјон Чепурној препоручује посетиоцима да са собом понесу сећања и фотографије, као и мало Сибирске Хладноће ❄