Зашто су Руси направили ботаничку башту на Арктику?

Светлана Серебрjанска,Татjaна Другова/ПАБСИ
У подножју снежних Хибинских планина у Мурманској области расту смоква и агава, али и кафа. И све то у вечној хладноћи.

На далеком северу Русије, где влада вечна хладноћа, а зима стиже већ крајем јесени, налази се један од најчудеснијих на свету научних института, поларна високопланинска ботаничка башта. Она плени огромним збиркама како локалних биљака, тако и правог тропског дрвећа и цвећа. Потражили смо одговор на питање како оне успевају да опстану у тако суровим климатским условима.

Н. А. Аврорин

Најстарија арктичка ботаничка башта

У целом свету данас постоје само три ботаничке баште иза поларника. Преостале две налазе се у Норвешкој и на Исланду, али је руска најстарија. Поларна арктичка ботаничка башта – институт (ПАБСИ), удаљена седам километара од града Кировска у Мурманској области отворена је 26. августа 1931. године по замисли научника Николаја Аврорина. Он је много времена провео у научним експедицијама сакупљајући узорке биљака у разним земљама. Шездесетих година прошлог века помогао је оснивање ботаничке баште у Јакутску, највећем граду на пермафросту. Ботаничку башту на падинама Хибинских планина у чланцима је звао „северним стожером совјетске ботанике“.

У почетку пројекат је личио на чисту утопију, међутим Аврорин је успео да оствари оно што је замислио и добије финансијска средства за куповину драгоцених биљака у целом свету.

Поларно-алпска ботаничка башта ордена Лењина Кољске филијале „С. М. Киров“

Ботаничар је радио чак и за време Другог светског рата када су узгајане лековите биљке за војнике Црвене армије, добијена глукоза из лишаја и чак започета мања производња.

Стабло брезе искривљено северним ветровима

Шетња по Хибинским планинама

Ботаничка башта организована је тако да посетилац може слободно да шета њеном територијом, проучавајући биљке са разних географских ширина. У тој шетњи може се набасати на чудесно обиље лишајева, маховина и арктичког цвећа, отприлике 300 врста. Може се видети и како се смењују тундре, тајге и њихове подзоне. За биљке на Хибинским планинама карактеристична је зоналност, односно појава да се поједине врсте налазе на одређеној висини. Што је зона на већој висини то биљке изгледају чудније, стабла дрвећа извио је ветар, а малобројнио жбуње очајнички се хвата за тло не би ли опстало.

Рута започиње на обали реке Вудјаврјок (на језику народа Сама њен назив значи „река планинског језера“) и дуж ледничког језера и планинске падине води до видиковца са кога се пружа феноменалан поглед на град.

„Aлтај“ и „Сибир“ су одвојени локалитети са различитим врстама борова довезеним у Кировск.

Неколико километара од баште у граду Апатити налази се арборетум института са засађеним биљкама које расту високо у планинама.

Лети је ботаничка башта, а то значи простор од 1,6 хектара површине, прекривена нестварно лепим цвећем, донетим са свих страна света. „Припитомљавањем“ биљака на Арктику управо се баве запослени у Институту. „Становници градова понекад не примећују да појединог дрвећа, жбуња и процветалих вишегодишњих биљака у вртовима којима су окружени, заправо нема у природи њиховог региона“, подсећају научници. „Наши паркови и алеје више су него очигледан пример преданог рада и залагања запослених у Башти на озелењавању градова. Готово све врсте које су овде засађене још у време СССР-а донете су у ботаничку башту из јужних региона и прошле вишегодишњу аклиматизацију“.

Осим тога кировски ботаничари у сталној су потрази за новим врстама биљака, превасходно на северним ширинама, у Карелији, Сибиру и на Уралу.

Тропски појас на Арктику

У ботаничкој башти се може обрети и у правој тропској зони. Биљке апсолутно егзотичне за тај локалитет одлично расту у стакленицима. Можете ли да замислите колико се напора мора уложити да би се у Заполарју узгајале биљке навикле на топлоту и сунце. Биљке које траже дуг светао дан уместо поларне ноћи, плодну земљу, а не пермафрост, одређену температуру и влажност.

У овом тренутку у башти се налази више од 700 узорака биљака довезених из топлих крајева, засађених у складу са својом климатском зоном, афричких, америчких, средоземних, азијских. У Кировску успевају мексичка агава, афрички цвет крин, урмина палма, велика тропска папрат и кактуси. А арапско дрво кафе даје плодове.

Стабло арапске кафе

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“