Нижњи Новгород: „Руски Детроит“ од 19. до 21. века (ФОТО)

Russia Beyond (Maxim Dmitriev/Public Domain, Legion Media)
Овај град је одувек био познат као индустријски центар и завичај совјетских аутомобила. Зато су га често називали „руски Детроит“. Погледајте како је време променило један од највећих руских градова који туристи радо посећују.

 Основан 1221. године, Нижњи Новгород (400 километара од Москве) и данас спада међу најпосећеније и најпопуларније руске градове (са преко 1,2 милиона становника). Његова древна тврђава, пријатне поплочане улице са вишевековним грађевинама (правилан урбанистички план уведен је након што је царица Катарина Велика посетила град 1767. године) и чаробан поглед на реку Волгу чине да заигра срце како туристима тако и мештанима. (Иначе, многи овај град мешају са Великим Новгородом основаним 859. на северозападу Русије.) Једна од најстаријих и највећих фабрика аутомобила ГАЗ и данас се налази у Нижњем (Руси често изостављају „Новгород“ из назива) и зато је град познат као „руски Детроит“. У совјетско доба носио је име Горки у част совјетског писца Максима Горког, који је у њему рођен. Али упркос његовој челичној и металној историји Нижњи Новгород носи поетски епитет „престонице Сунчевих залазака“. Упоредили смо старе и нове фотографије града.

Тврђава

Камено утврђење у Нижњем Новгороду подигнуто је у 16. веку око брда Часоваја. Овде можете видети најпознатији поглед на тврђаву са Дмитријевском кулом. Најпре је испред куле ископан ров који је испуњен водом. Крајем 18. века ров је затрпан, а кула је потонула око 6 метара под земљу. Своју типично руску фасаду кула је добила тек крајем 19. века. 

Трг националног јединства 

На Црвеном тргу у Москви налази се споменик Мињину и Пожарском, вођама добровољачке војске против пољске интервенције 1611. године. Занимљиво је да се потпуно исти споменик налази и у Нижњем Новгороду! А све због тога што се на том месту окупила доборовољачка војска. Градски званичник Кузма Мињин позвао је све становнике да се боре, а кнез Дмитриј Пожарски изабран за вођу војске. Дан када је Москва ослобођена од Пољака (4. новембар) од 2005. године слави се као Дан националног јединства. Исте године Трг Скоба у Нижњем Новогороду, на којем се окупила добровољачка војска, променио је име у Трг националног јединства и ту је подигнут споменик двојици националних хероја.

Чкаловско степениште

Са 560 степеника ово је једно од најдужих степеништа у Русији! Место на којем је степениште саграђено веома је популарно међу мештанима, јер се одатле пружа прелеп поглед на Волгу. Степениште, које је добило име по пилоту Валерију Чкалову, повезује горњи и доњи кеј на Волги у историјском центру Нижњег Новгорода. Међу архитектама је био и Лав Рудњев који је радио у стилу „Стаљиновог ампира“ и пројектовао Московски државни универзитет и Дворац културе и науке у Варшави.

Успињача на тврђави

Невероватна чињеница: Крајем 19. века у центру Нижњег Новгорода у близини Кремља постојале су две успињаче. Оне су буквално радиле на воду. Замислите резервоар за воду у кабини: пуни се на горњој станици, а празни на доњој. Када је једна кабина ишла доле, доња се подизала под њеном тежином. Покретале су се истовремено. Успињаче су напуштене 20-их година, када је завршена пруга за трамвај. Данас су на њиховом месту остале само рушевине, мада је градска управа већ обећала да ће обновити ову врсту превоза. У Нижњем Новгороду и данас постоји једна успињача која град повезује са Бором преко Волге.

Велика Покровска улица 

Главна улица у Нижњем Новгороду претрпела је многе промене током векова. Пре револуције 1917. године била је то омиљена стамбена локација за богаташе. Дуж улице и данас можете видети старе виле, позоришта, цркве. Једна од најлепших грађевина је главна државна банка подигнута у неоруском ситлу. Отворена је поводом обележавања 300 година династије Романов 1913. године. Почетком 20. века овуда је пролазио трамвај, први у Русији. Али од 80-их година прошлог века претоврена је у пешачку зону.

Рождественска улица

Историјска линија трамваја очувана је у другој најстаријој улици, Рождественској. Међутим, данас је то туристичка линија која саобраћа само лети. Улица је такође сачувала изглед из времена пре револуције. У њој можете видети готово исте зграде које су се ту налазиле у време царске Русије, као што су Строгановљево и Голициново имање, црква Рођења Пресвете Богородице и Блиновски пасаж, први тржни центар изван Москве и Санкт Петербурга.

Метро

Нижњи Новгород је један од седам руских градова са сопственим подземним саобраћајем. Метро је отворен 1985. године: у совјетско доба, наиме, само су градови са преко милион становника имали подземну железницу. Метро чине само две линије и користи га преко 115 хиљада путника дневно, што значи да није тако популаран као надземни саобраћај. У блиској будућности се планира изградња нових станица на другој обали реке Оке. 

Судијска осматрачница

Судијска осматрачница подигнута је у неоконструктивистичком стилу на обали Гребног канала 1988. године за 2. Свесавезне омладинске игре у веслању. Током времена је тешко оштећена и тек недавно обновљена поводом обележавања 800-годишњице града. Наравно, са кафићима и местима за одмор. Изгледа лепо, зар не?

Фабрика аутомобила ГАЗ

ГАЗ (Горковска фабрика аутомобила) у Нижњем Новгороду била је један од првих произвођача моторних возила у Русији. Први модели камиона и путничких аутомобила производили су се по лиценци фабрике Форд. 20-их и 30-их амерички стручњаци су такође помогли у изградњи фабрике и социјалистичког града за раднике. У послератним годинама њени аутомобили „Волга“ и „Чајка“ били су међу најскупљим совјетским моделима и сан сваког грађанина! Данас је фабрика и даље активна, али производи углавном камионе и мини-аутобусе.

Црква Александра Невског 

Саборна црква у Нижњем Новгороду налази се на једном од најживописнијих места у граду, на ушћу Волге и реке Оке. Људи су је некада називали „вашарска црква“, јер су њени парохијани били трговци који су обилазили вашаре широм земље. Такође је била отворена само лети. У совјетско доба иконостас је растављен и употребљен као дрво за огрев. Тада је планирано да се и цела црква поруши и да се на истом месту подигну светионик и споменик Лењину. Ипак, црква је сачувана (80-их су је рестаурирали волонтери), а 2009. је поново постала главни градски храм.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“