Кремљ није био једина тврђава у Москви: средином XVI века мајка Ивана Грозног је одлучила да сагради још једну заштитну линију око срца престонице. Зидине Китај-града дуге 2,5 километра саграђене су у рекордно кратком року, биле су ниже од зидина Кремља, али дебље и прилагођене за постављање наоружања.
Зид је оправдао своје постојање и издржао неколико напада, али крајем XVIII века губи фортификациони значај. Дуго је био симбол старе Москве, али у време Стаљина одлучено је да се град кардинално реконструише. Било је потребно проширити улице и саградити нове пролазе, а зидине Китај-града отежавале су саобраћај, јер су имале само осам капија за улазак. 30-их година зид је срушен, али неколико сегмената утврђења је остављено. Они су рестаурирани 90-их и 2000-их.
Још један прстен бедема око Москве биле су Белоградске зидине, подигнуте око Китај-града крајем XVI века.
У Смутно доба зидине Белог града веома су оштећене и ускоро нису више пружале поуздану заштиту граду. Грађани су почели да их растурају и да од њиховог камена граде куће.
Крајем XVIII века Катарина II је наредила да се зид поруши, а на његовом месту настао је пут, данашњи прстен булевара. Остаци темеља зидина сачувани су на неколико места, на пример, на Хохловском тргу око једног таквог сегмента зида данас се налази популаран јавни простор „Јама“.
Многи руски градови имали су тврђаве. Само у данашњој Московској области налази се око десет утврђења, али многа нису преживела до наших дана. Тако је у Серпухову од тврђаве из XIV века остало само неколико фрагмената зидина и темељи.
Утврђење око Серпухова подигнуто је као важна одбрамбена тачка на путу Татаро-Монгола према Москви. Али средином XVIII века Серпухов је изгубио свој војни значај и зидине су почели да уклањају, а 30-их година XX века остаци зида су искоришћени за изградњу московског метроа. Данас се високи брег на којем се налазила тврђава назива „Саборна гора“.
Да је преживела до данас, била би то најисточнија тврђава Русије. Али данас је у Сибиру остало само једно утврђење и то у Тобољску. Када су у XVII веку Руси освајали источни Сибир и Иркутск, саградили су дрвено утврђење, а на његовом месту касније камену тврђаву.
Током своје историје она се ниједном ни од кога није бранила, а границе Русије су проширене и тврђава је изгубила смисао. Осим тога, велики пожар је тешко оштетио зидине. У XIX веку на територији некадашње тврђаве је направљен парк, а на њу данас подсећа само једна од најстаријих грађевина у граду – Спаска црква.
Град Владимир 200 километара од Москве био је од XII до XIV века престоница најмоћније руске кнежевине и претендовао је да постане главни град читаве Русије. У XII ту се гради велики фортификациони систем са земљаним бедемима и неколики нивоа зидина. Зидине су тешко оштећене за време напада Татаро-Монгола на град у XIII веку. Касније су обновљене, али са јачањем Москве град је изгубио свој значај и почео постепено да губи моћ, док су зидине пропадале и на крају нестале.
До данас су сачуване само неке грађевине из XII века: Успенска црква и Златна капија на улазу у град. Према легенди, долазећи 1767. године у Владимир кроз Златну капију, кочије Катарине II заглавиле су се у блату, па се царица разбеснела и наредила да се сруше стари земљани бедеми како би капија могла да се заобиђе. Фрагмент једног земљаног бедема може се видети на фотографији с леве стране.
Данас је ово град Кингисеп у Лењинградској области, а у XIV веку Новгородска република је на обали реке Луге саградила тврђаву за заштиту од Ливонског витешког реда. Подигнута за рекордна 33 дана, тврђава Јам је издржала све бројне опсаде.
Затим је реконструисана. Освојили су је Швеђани и они су је опет реконструисали, да би је најзад 1703. године повратио Петар I. Опасност од Швеђана је прошла, па је тврђава срушена.
Данас се на месту тврђаве налази парк, као и велико археолошко налазиште са остацима зидина из различитих векова.
На западној граници старе Русије, у Псковској области, налазио се велики број заштитних утврђења која су подигнута у страху од напада Ливонског реда. Једно од њих, Изборска тврђава, поднело је неколико опсада витезова, али је сачувано до данас.
Док су тврђаве у граду Острову имале мање среће. Озбиљна оштећења нанела им је крајем XVI века војска пољског краља Стефана Баторија. Након тога град је изгубио на значају и није било потребно да се тврђава обнови. За време Другог светског рата Остров су окупирали нацисти и коначно порушили старе зидине. Данас је од Островске тврђаве остала само једна камена црква – црква Николаја Чудотворца (подигнута 1542. године).
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
