Где у Русији можете ручати или преноћити у летећем тањиру?

Getty Images
Не ради се, наравно, о ванземаљској цивилизацији, него о занимљивим делима архитектуре. У Русији их има три.

Један од најпознатијих пејзажа кавкаског зимског центра Домбај је поглед на „летећи тањир“, који се налази на заравни усред снежних планина. И то није једини објекат овакве врсте.

Грађевине у облику летећих тањира смислио је фински архитекта Мати Суронен средином 60-их година. Било је то време када су се људи одушевљавали летовима у свемир и размишљањима о будућности човечанства. Тако се појавила серија Futuro. Кућа пречника 8 метара тешка мање од 3 тоне, коју је пројектовао Суронен, била је направљена од металног костура и пластике, грејала се камином изнутра и имала аутономно купатило и кухињу. Била је мобилна, лака за подизање и згодна за коришћење зими, јер се на облом крову није задржавао снег.

„Летећи тањири“ стекли су поклонике широм света, од САД до Тајвана, али због нафтне кризе  70-их, када су цене пластике скочиле неколико пута, производња кућа Futuro обустављена је због неисплативости. Данас је на свету остало, према приближним проценама, око 60 оваквих кућа. Већи део њих данас су авангардни напуштени објекти. Најмање три „летећа тањира“ налазе се у Русији!

Хотел у Домбају

Хотел у високим планинама у Домбају представља један од ретких случајева када се ова грађевина користи онако како је њен аутор замислио, као кућа за скијаше. Појавила се на овом месту прва од сва три руска објекта као поклон премијера Финске Урха Кеконена, великог љубитеља нордијског скијања. Домбај је одувек био популарно место за одмор међу совјетским туристима, а 60-их је овде подигнуто савремено одмаралиште са одличном инфраструктуром. Кеконен је ово место посетио више пута и даривао му овај необичан поклон. 

Недавно објекат је пренет 250 метара више од раније локације, до 4. линије жичаре. Хотел ради и данас, при чему је чак и по великој хладноћи унутра топло. Може да прими 6 гостију и издаје се само у целини. Цена по дану је 15.000 рубаља (око 200 долара). У цену су укучена и два оброка.

На питање откуд су се појавила преостала два „тањира“ постоји неколико варијанти одговора. Према првој, Кеконен Русији није поклонио један, него три објекта. Према другој, Совјетски Савез је за Олимпијаду 1980. одлучио да купи неколико кућа Futuro и у њих смести киоске сувенира и кафиће, али због војних дејстава у Авганистану земљи су уведене санкције, па је успела да добије само ове објекте.

Диско-бар „Тарелка“ (Тањир) у Гурзуфу

Кафић са очигледним називом налази се на Криму, у граду Гурзуфу (Улица Набережнаја 7).

„Тањир“ се овде појавио пре више од 30 година, крајем совјетске епохе. Око њега је прелепи парк на обали Црног мора, део некадашњег Свесавезног омладинског центра „Спутњик“ (данас је то одељење „Спутњик“ одмаралишта „Пушкино“).

90-их је то био елитни ресторан, али временом је изгубио на статусу и постао диско-бар са електронском музиком и жестоким алкохолним пићима. А какав се само предиван поглед на море пружа са терасе!

Различити приватници су више пута покушали да обнове ово место, али посетиоцима се оно ипак није свидело.

Данас је диско-бар отворен и у својој понуди нуди ражњиће.

Кафе „Чајнаја тарелка“ (Чајни тањирић) у Краснодару

„Тањир“ је постао упечатљива знаменитост обичног стамбеног рејона. Као и објекат у Гурзуфу, налази се на високом постољу.

У почетку је то била кафе-посластичарница „Спутњик“, прилично популарна међу становништвом. А 90-их ту се сместила биртија у којој су се окупљали „љубитељи добре капљице“. Током наредних година кафић је мењао називе и власнике. Ту се се налазиле дискотеке, магацини, па чак продавница кућне хемије.

Последњих година „Тањир“ је радио као чајџиница са широким асортиманом чајева. Имала је „космички“ уређен ентеријер: црвено-жуте зидове и удобне ниске софе са разнобојним јастуцима. Реакције посетилаца биле су позитивне. Гости су истицали разноврсност чајева и пријатну атмосферу.

Нажалост, чајџиница је затворена. Данас се у простору под „тањиром“ продаје воће и поврће. 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“