Почетком деветнаестог века ово место изгледало је потпуно другачије. Ради градње храма на месту на коме је убијен император Александар Други направљен је насип и тако кеј проширен у дубину Грибоједовљевог канала који се тада звао Јекатерински.
А ево погледа са друге стране канала, од Банкарског моста са чувеним крилатим лавовима који изгледају као нови, јер су пре неколико година рестаурирани. У даљини се види храм Спас на Крви, а с леве стране је колонада Казањског сабора.
На споју Грибоједовљевог и Крјуковљевог канала налази се барокни бисер – Никољски сабор и његов звоник. Поглед заклања угаона кућа за издавање станова. Сада је то и популарна туристичка тачка. Наиме, са места на коме се спајају канали може се видети седам мостова. На фотографији се не виде сви. На оној НЕКАД нема пешачког Красногвардијског моста који води од куће за издавање станова преко Грибоједовљевог канала. Он је изграђен тек 1957. године.
Овај покретни мост са два крака један је од симбола Петербурга. Повезује Зимски дворац са Стрелком Васиљевског острва. Актуелни мост саграђен је на месту привременог 1916. године. Од краја деведесетих година прошлог века трамваји, као уосталом и коњи, мостом више не иду.
Припадници царске породице више не шетају раскошним парком Петерхоф. Замениле су их реке туриста. Дворац и његове фонтане тешко су оштећени за време нацистичке окупације. Међутим. одмах после завршетка Другог светског рата почела је брижљива рестаурација.
На тргу испред Зимског дворца 1914. године прочитан је манифест о уласку Русије у Први светски рат. Касније су овде одржавани револуционарни митинзи... У наше време скупови су много мирнији и углавном је реч о концертима.
На парадном кеју са Неве ипак се види купола Исакијевског сабора и наравно шиљак Адмиралитета. А да је прошло сто година приметно је само по потпуно другачијим бродовима и чамцима.
Моћне скулптуре Атласа носе кров трема на улазу у Ермитаж. Милионска улица из које се улази у музеј раније је била пешачка, а данас њоме јуре и аутомобили и туристички аутобуси.
У Петербургу после скоро сто година дефинитивно више је зеленила и возила. У совјетско време храм није срушен, већ је у њему направљен музеј у коме су за време рата скриване драгоцености из других музеја. Неким чудом сачуван је и споменик императору Николају Првом који су чак и бољшевици сматрали генијалним, скулптурална композиција ослања се на две ноге коња, што је била реткост за то време.
Колонада храма још један је знак препознавања Петербурга. У совјетско време у цркви је отворен Музеј религије и атеизма, а данас је то активни саборни храм града са елегантним парком на Невском проспекту.
Невски проспект је непрекидна ниска знаменитости. У совјетско време главна улица у граду звала се Проспект 25. октобра (у част Револуције 1917). Свака кућа овде крије богату историју. Рецимо, невероватна зграда са куполом у стилу модерне била је Дом компаније Сингер, а у време СССР-а ту се налазио Дом књиге.
Дрвеће је порасло и око споменика Петру Великом, тако да лети бујно растиње потпуно заклања поглед на Адмиралитет, али шиљак се ипак види.
Као што видимо, изглед Петербурга није се радикално променио. Ипак, постоје изузеци као што је немачка црква од које је у совјетско време направљен конструктивистички Дворац културе радника у телекомуникацијама... Данас је тешко пронаћи нешто заједничко међу тим зградама.
Овај мост преко Неве изграђен је још 1879. године. Сложени механизам подизао је мост... у једну страну! Шездесетих година прошлог века темељно је реконструисан и тек после тога распон моста могао је да се подиже као што је то данас случај.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
