Село Кимжа налази се на високој обали, на ушћу река Мезења и Кимжа. Тек 2008. године је направљен пут који је проходан током целе године. Пре тога се у ово удаљено село на северу Русије могло стићи углавном ваздушним или воденим путем. Лето је овде кратко, а зима дуга и сурова, тако да су путеви током већег дела године били непроходни. Делимично је и то разлог што је Кимжа тако добро очувала свој првобитни изглед. Ово древно, живописно село је као живи музеј дрвене архитектуре.
1
Кимжа је удаљена од Москве 1.574 км. Први пут се помиње у летопису почетком 16. века. Највећи процват село је доживело током 1920-их, када је у њему било 760 становника. Сада број становника зависи од годишњег доба. Зими овде живи стотинак људи, а током лета још толико, јер рођаци долазе да овде проведу лето.
2
На руском северу је Кимжа увек била популарна. Прославила се пре свега производима од бакра. Раније су овде ливени бакрени украси и прапорци за коње. Поред тога, житељи овог села су уживали нарочиту репутацију. Наиме, у суседним селима је владало уверење да људи из Кимже умеју да урекну човека, па су их чак и звали „чернотропи“ (врачари).
3
Откако је село основано, у њему није било гробља, све до 1951. године. Мештани су своје покојнике сахрањивали „по завету“, тј. где је ко пожелео. Најчешће је то било близу покојникове куће.
4
Са друге стране, ово мало село је имало чак три храма. Два су припадала староверцима, тј. онима који су се одвојили од Руске православне цркве и третирани су као расколници. Они су у Кимжи пронашли своје уточиште. Нису сви житељи припадали староверцима, али су сви живели у међусобној слози.
5
Сачуван је само један храм, онај православни, посвећен икони Пресвете Богородице Одигитрије. Саграђен је 1763. године само од ариша.
6
Главна знаменитост и изразити примерак дрвене архитектуре Руског Севера налази се у самом центру села.
7
Поред старинске цркве, овде још 70 објеката има статус историјског наслеђа. То су све куће у селу које су старе преко сто година. Из целе Русије туристи долазе да виде те северне кућице од чврсте дрвене грађе (узгред, у њима се може и одсести).
8
Село се налази у многим туристичким водичима, а нови живот му је удахнуо статус најлепшег села Руског Севера, који је Кимжи 2017. године доделила „Асоцијација најлепших села Русије“ (асоцијација је основана под окриљем међународне федерације „Најлепших села света“). Тај статус је утицао и на живот мештана. Они су добили грант и од једне дрвене кућице су направили музеј, и још су организовали међународни фестивал ветрењача.
9
Некада је Кимжа била чувена по својим дрвеним ветрењачама. У селу их је било десетак, а сада су остале само две, али су то две најсеверније ветрењаче на свету.
10
Једна од њих је такође претворена у музеј, а друга је рестаурисана уз помоћ стручњака из Холандије које је фестивал ангажовао, и сада је у функцији.
11
У туристичкој сезони житељи облаче народну ношњу и шетају по селу, а у школи деца уче руске занате, гаје јечам „као што су радили наши преци“, и истовремено негодују: „Хоћемо да покажемо како је код нас све као у стара времена, а половина дрвених кућица има сателитске антене“.
12
Већи проток туриста није утицао на мештане да одустану од другог извора прихода, који може бити и опасан. Наиме, близу Кимже се налази космодром Плесецк (још од совјетског доба, од 1960-их), тако да у околне шуме често падају степенови ракета који се одвајају после лансирања. Људи из овог села деценијама скупљају космички отпад и продају га као старо гвожђе, претачу ракетно гориво (које је веома токсично), а од оплате праве чамце. Мештани то и не скривају, али по свему судећи нису свесни ни ризика, па на чамцима направљеним од оплате космичких ракета возају туристе и воде их на пецање. Истини за вољу, ти чамци су веома чврсти и отпорни.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
