Путовање кроз пандемију: Колико се Русија променила током последње две године

Russia Beyond (Аџај Камалакаран - Приватна архива, Legion Media, Public Domain)
Месечно пропутовање кроз Москву и јужну Русију отворило ми је очи. Мада многи људи поштују мере опреза, пандемија заправо није променила руски однос према животу.

У снежно јутро прве недеље децембра 2019. године, када сам напустио Санкт Петербург и стигао у Москву на међународни лет који ће ме одвести из земље, нисам могао ни да замислим шта очекује свет у наредних неколико месеци. Да ми је неко тада рекао да ћу од своје друге домовине бити одвојен скоро две године, само бих му се насмејао у лице. Онда су, наравно, уследиле 2020. и 2021. година, зиму је сменило пролеће, а уследили су лето и јесен, пре него што сам осетио да сам превише дуго био одвојен од Русије. Колико дуго неко може да живи у страху од локдауна?

Тако сам се нашао на аеродрому у Делхију, решен да следећих месец дана проведем у Русији, али забринут због онога што ме очекује у Москви у погледу антипандемијских мера. Снимци строгих контрола и тестирања били су ми на памети када је авион у рано јутро слетео у Москву. Сви страни путници су морали да попуне здравствену декларацију и речено им је да после уласка у земљу треба да се тестирају на Covid-19. Када сам изашао из авиона био сам спреман да видим службенике у заштитним оделима на пасошкој контроли, да прођем неколико провера и дугу процедуру тестирања, али ништа од тога није уследило.

Цариници су били без маски и изненађујуће расположени за ране јутарње часове. Када сам предао моју здравствену декларацију, млади и љубазни цариник ми је рекао да не морам опет да се тестирам, јер сам се тестирао пре полетања. Нико од путника није носио маску на провери пртљага и нико у униформи на то није обраћао пажњу. То је био предзнак онога што ће уследити!

Мање гужве у Москви

И на највећим улицама, као и у метроу, било је мање гужви. Неколико послодаваца у руској престоници пружило је људима могућност да раде од куће и апсолутно сви моји пријатељи оберучке су је прихватили. Они на водећим положајима рекли су ми да су њихови запослени  постали знатно продуктивнији зато што штеде енергију коју су некада губили у доласку на посао.  

Једна уочљива промена на улицама Москве био је огроман број курира за доставу хране. Било је тешко проћи Тверском улицом или Улицом Бољшаја Садоваја, а да поред вас не пројуре курири на електричним скутерима. Московљани су се толико навикли да наручују храну да је све мање људи одлазило у ресторане и кафиће. То се ипак не односи на популарна и ексклузивна места која су препуна сваке вечери.

Што се тиче метроа, чак и у саобраћајном шпицу вагони нису крцати као некада, мада је путника довољно да концепт „социјалног дистанцирања“ потпуно падне у воду.

Са маскама или без

Формално обавеза ношења маски уведена је за сав јавни саобраћај, али се ово правило углавном игнорише у московском метроу. Неки маске носе као заштиту за браду. У новим савременим електричним аутобусима нисам видео ниједну особу са маском, што можда и није тако паметна стратегија. Осим ризика да се инфицирате, постоји и могућност да упадне контрола, како сам чуо, и да платите позамашну казну ако вас затекне без маске.  

Ресторани инсистирају на маскама на улазу, али када гост седне за сто, он скида маску и нико од њега не тражи да је понови стави приликом изласка. Музеји, од којих многи инсистирају да се карте купе онлајн, покушавају да спроведу обавазно „маскирање“. Мада после неког времена запослени престају да обраћају пажњу ако их посетиоци скину.

Једно место где се обавеза ношења маски стриктно спроводи у Русији су авиони. На лету Москва-Сочи један противник ношења маски почео је да виче о својим уставним правима и одбио да стави маску. Чим је авион слетео, посада је замолила путнике да остану на својим местима док полиција не одведе „анти-маскера“. Један од путника ми је рекао да се то редовно догађа.

У оба путовања возом није било обавезних маски. На 23-часовном путовању од Волгограда до Сочија моја пријатељица и ја смо сишли на станици у Ростовској области, где је било дуго задржавање и ушли смо у једну продавницу без маски. Један полицајац који је то приметио ушао је и рекао нам да је казна 30.000 рубаља (око 400 долара), а ми смо питали да ли прима картице! Оставио нас је само са упозорењем.

QR-кодови

Покушај да се у московским ресторанима овог лета уведе режим QR-кодова није дуго трајао, јер је угоститељство почело да трпи велике губитке. Међутим, током недељу дана од 30. октобра до 7. новембра, када су запослени имали продужени викенд због државног празника, многи ресторани у руским регионима почели су да траже QR-кодове од гостију, који доказују да је особа вакцинисана, да је недавно прележала ковид или је у последња 72 сата на тесту била негативна (Москва је у том периоду била под „благим“ локдауном).

С обзиром да сам путовао са индијским сертификатом о вакцинацији и у друштву руске антиваксерке, очекивао сам проблеме у Астрахању, Волгограду и Сочију, али то се није догодило. Ресторани у овим градовима нису могли да скенирају мој QR-код, али су ме пустили да уђем, јер сам рекао да сам вакцинисан. Што се тиче моје пријатељице, рекли су јој да у случају контроле каже да је у првом тромесечју трудноће и да зато није вакцинисана. У другом ресторану рекли су јој да искључи телефон и ако уђе контрола да каже да јој се батерија испразнила и да не може да им покаже код (Russia Beyond не подржава такве поступке – прим. ур). Нажалост, страним туристима у Санкт Петербургу није било дозвољено да уђу у музеје, јер тамошње власти не прихватају њихове сертификате о вакцинацији.

Вакцинисати се или се не вакцинисати?

Вести и друштвене мреже били су препуни извештаја о порасту броја оболелих, хоспитализацијама и смртним случајевима, али у реалности није се осећала никаква паника. Речено ми је да се људима смучило да се плаше ковида-19 и да су научили да живе са пандемијом.

Док су у Индији неке породице средње класе претеривале носећи маске и код куће, неки тврде да је Русија на другом крају спектра. Друштво је дубоко подељено када се ради о теми вакцинације. Није прошао ниједан дан током мојих месец дана путовања да нисам слушао о аргументима за и против вакцинације.

Многа дугогодишња пријатељства су прекинута због теме вакцинације. То је заиста питање које веома дели људе. Један пријатељ ми је чак показао профиле неких девојака на апликацијама за упознавање које инсистирају да ће се виђати само са невакцинисаним мушкарцима. Рекао је да има такође много девојака које траже потпуно супротно.

Лична слобода и безбедност

С обзиром да сам стигао из параноидног друштва, имао сам невероватан доживљај личне слободе у Русији ове јесени. Упркос стању свету, руска гостољубивост и отвореност се нису променили. То није земља у којој људи у странцима виде носиоце нове и потенцијално опасне варијанте вируса. Моји пријатељи, како проваксери, тако и антиваксери, били су једнако расположени да се сретну са мном и да ме позову у госте. Нико се није плашио загрљаја или руковања. Ништа од смешних поздрава раменом или песницом које сам виђао у другим крајевима света. Хвала Богу, власти у Русији су биле довољно разумне да не приморавају људе да маске носе на улици.

Напомена: Russia Beyond не подржава незаконите поступке описане у овом чланку.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“