5 чињеница о арктичким веверицама, дражесним „разбојницима“ Далеког истока Русије

Екатерина Штукина / TASS
Ове малене животиње одушевљавају туристе на Чукотки и Камчатки. Људи су спремни да им дају сваку храну која се нађе код њих, али то ипак не треба радити.

Сваки туриста који лети крене у обилазак вулкана Камчатке или природних лепота Чукотке ризикује да се сретне са овим животињицама. Високе су 30-40 см, тешке мање од килограма и имају меко, густо крзно. Изван Русије су познате као арктичке земне веверице, а у Русији као америчке или беренгијске текунице (суслики), јер насељавају Далеки исток, Канаду и Аљаску. Међу становницима Русије познате су под именом „јеврашка“.

1. Интелигентни разбојник

Туристи на Далеком истоку најчешће срећу управо ове глодаре, а не медведе или поларне лисице. Арктичку веверицу често називају разбојником, јер може човека чекати у заседи на неочекиваним местима. Има само један циљ: да дође до хране. Истина, она то чини веома културно: када се зауставите да се одморите на неком узвишењу, најпре ће вам прићи једна арктичка веверица и гледаће вас тужним гладним очима, а затим друга. И док ви правите снимак за ваш тик-ток, нећете ни приметити да сте остали без хране. Оне имају разрађену тактику.

2. Нема страх од људи

Обично се дивље животиње крију и беже од људи, осећајући да они представљају опасност. Али не она! Међу свим дивљим становницима Далеког истока арктичка веверица је најкомуникативнија. Одмах прилази људима. Док псе не воли и од њих се крије у своје рупе у земљи. Туристи причају како арктичке веверице нервирају псе: „пас види веверицу, трчи према њој, она звизне и завуче се под земљу, из друге рупе излази друга веверица, звизне, пси је виде и јуре ка њој. Тако су они преда мном пола сата зезали два пса, док ови нису потпуно изгубили интересовање за њих“ – пише један туриста.

3. Цвркуће као птичица               

Глас арктичке веверице веома подсећа на птичји, што изгледа прилично необично. По правилу се оглашавају кад осете опасност, упозоравајући остале. Али на овом снимку животињица одговара на људски говор.

Запамтите да дивљу животињу ипак не треба мазити, јер вас може угристи!

4. Воли да спава и једе   

Арктичка веверица има две омиљене активности. Могу се у ствари видети само током кратког поларног лета, јер 8 месеци годишње спавају зимски сан. У сан тону и септембру, а буде се у мају. Све то време проводе у својим јазбинама на дубини од 3 метра под земљом. Током сна изгубе отприлике половину тежине и зато чим се пробуде крећу у потрагу за храном. Оне су сваштоједи, тј. хране се и бобицама и инсектима. Али неће одбити ни „људску“ храну, ако им се пружи прилика.

5. Могу умрети од преједања

За туристе је храњење арктичких веверица део угођаја путовања. Али зоолози кажу да је боље да их уопште не хране, јер ће почети да се размножавају на туристичким местима, уместо да храну траже у природи. Временом ће то привући и грабљивице на те терене, што може довести до истребљења популације арктичких веверица.

Арктичке веверице су генерално спремне да поједу све што лепо мирише и што је јестиво, али то за њих није добро. Оне од туриста узимају сир, чоколаду, орахе, а посебно воле сладак хрскав кекс. Међутим, стручњаци кажу да им слаткише уопште не треба давати, мада ће оне тражити. Није ствар само у томе шта једу, него и о количини. Наиме, животињица може да се преједе и од тога умре. Ако не можете ипак да их одбијете, најбоље је да има  дате мало орашастих плодова, али само сирових.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“