Зашто је Сочи најбоље место за посету ван туристичке сезоне?

Ађај Камалакаран/Russia Beyond/Legion Media
У најновијем тексту из серије путовања у време пандемије, наш аутор обилази главне туристичке локације у Сочију, а затим залази у мирне и мање посећене сеоске пределе региона.

На дан када сам напустио руску престоницу сви летови за Сочи били су пребукирани. Био је новембар 2021. године, а жеља људи да напусте сивило, лапавицу и надолазећи локдаун у Москви била је тако велика да је највећа руска авио-компанија морала да ангажује већи авион како би превезла све путнике жељне топлоте и одмора. Московљани су на југ кренули у јатима, као што птице селице на јесен напуштају хладне крајеве.

Када је авион слетео у Сочи, било ми је јасно зашто је овај град на обали Црног мора једна од најпопуларнијих дестинација за одмор у Русији. Туристе дочекује плаво и примамљиво море, које чак и у новембру изгледа довољно топло за пливање.

Спремни за најезду са севера

Очекујући туристе из Москве и других северних крајева земље власти у Сочију су обавестиле хотеле да примају само оне са QR кодом који доказује да је особа вакцинисана, да се недавно опоравила од ковида или да је недавно била негативна на тесту. С обзиром да у Сочију имам породицу, нисам морао да одседнем у хотелу.  

Причало се и о режиму изолације у граду, али ја сам имао привилегију да боравим у засебној кући са приватним двориштем и великом терасом.

Као да нема пандемије

Хвала Богу, у граду није дошло до локдауна и неко би лако могао помислити да у овом делу земље уопште нема пандемије. У аутобусима апсолутно нико није носио маску. Ресторани су истакли обавештења, тражећи од људи да носе маске на уласку, али ово правило нису примењивали.

Једино место где је маска обавезна била је јавна служба „Моји документи“. Као странац, морао сам да се пријавим у граду, па сам се упутио у канцеларију са мојим домаћином. Изненадио ме је број људи. Многи од њих дошли су да пријаве имовину коју су купили у Сочију, с обзиром да је ово место постало популарна дестинација за оне који траже други дом.

Краснодарски крај, у којем се налази Сочи, такође је привлачно место за живот пензионера из Сибира, са руског Далеког истока и других северних делова земље. Мада је стамбени простор скупљи, трошкови живота овде су значајно нижи и током целе године у понуди је обиље воћа и поврћа. Искрено, ко не би пожелео да живи у тако пријатној клими?

Као летовалиште негде у Италији

Мада нема сумње да Сочи поседује првокласну инфраструктуру, укључујући неверовано леп ауто-пут који води поред обале и повезује аеродром са центром града, веома се разликује од монденских градова на црноморској обали из 19. века, као што су Одеса у Украјини или Констанца у Румунији. Град је основан 1838. године, али готово да не поседује архитектуру из тог периода.

У совјетско доба град је био популарно летовалиште, али савремене и луксузне грађевине брзо су замениле зграде из 50-их и 60-их, посебно у градском центру.

Сочи такође подсећа на неки италијански градић. Са брдским тереном нуди места у самом центру са прелепим погледом на Црно море.

Пажњу одмах привлачи зграда пристаништа подигнута средином 50-их у стаљинском стилу. У центру грађевине налази се торањ на три нивоа са челичним шиљком на врху. Простор око пристаништа један је од најживљих делова града. Одатле полазе редовне бродске линије до других лука на Црном мору и суседних земаља, али ако немате превише времена на располагању, најбоље је да се одлучите за једночасовну вожњу бродом крај обале.

Имао сам среће са временом и отиснуо сам се на пловидбу у топло и сунчано послеподне. Највеће изненађење за мене био је поглед на Кавказ с мора. Планина се уздиже изнад Сочија као див-заштитник. Недалеко од пристаништа налази се плажа покривена белим облуцима, а током мог боравка у граду време је било довољно топло за купање.

У Сочију нећете остати гладни  

С обзиром да је град навикао да прима туристе из целог света (захваљујући Зимским олимпијским играма 2014), на обали мора налази се неколико првокласних ресторана. Ако нисте вегетаријанац, требало би да пробате рибу барабуљку, која је на јеловнику готово сваког ресторана.

Град такође негује свој „италијански“ шарм са великим бројем италијанских сладолеџиница и ресторана у центру града. Можемо само рећи да је италијански сладолед у Сочију аутентичнији од већег дела италијанских јела која изгледају као руска верзија истих, упркос напорима кувара.

Џунгла у граду

Оно што Сочи чини јединственим у Русији су, наравно, палме. Замислите руски град са зеленим палмама и +14°C напољу, чак и у фебруару!

Кад сам на одмору, увек потражим неко мирно место, где могу да читам књигу или пишем. У Сочију идеално место за такве активности је ботаничка башта (дендраријум). Препуна је пространих травњака, фонтана, павиљона у неокласицистичком стилу и разноврсног дрвећа. Располаже са 24 врсте палми, 80 врста храста и 76 врста бора.

Ван утабаних стаза

Када живите као локални становници, са руском  породицом у Сочију, имате прилике да упознате и другу страну града. То је Сочи без туриста и цена за туристе. Удаљите се неколико километара од центра града и видећете низ нових стамбених комплекса распоређених по брежуљцима на ивици шуме.

 

Док смо се пењали уз ова брда, осећали смо као да се налазимо у било којој шуми у централној Русији. Дочекали су нас опало лишће, печурке и свеж мирис борова. Ту смо наишли и на симпатичне старомодне дрвене викендице. Оно што је невероватно је да, мада су туристички рејони недалеко одатле, ми нисмо осећали њихову близину. Ту влада такав мир и спокој!

Дух Кавказа

Такође удаљене од комерцијалног центра налазе се мале пекаре и ресторани који нуде храну из Јерменије и других делова јужног Кавказа. Ту сам пробао неколико јела са булгуром (уситњена прокувана зрна пшенице). Неки кафеи служе жестоко пиће чача са 40 до 65% алкохола.

Утицај Јерменије, Адигеје, Абхазије и Грузије видљив је и на богатој градској пијаци. Један од најбољих начин да уживате у свим специјалитетима овог краја је да посетите пијацу, набавите све што желите и то послужите на пикнику ван градског центра.

Имали смо среће да видимо и нешто од богатог културног програма који нуди Сочи. Концертне дворане имају подршку власти и карте за концерт оргуљске музике коштале су само 250 рубаља (мање од 3 евра). Осим врхунске инструменталне музике, имали смо прилику да чујемо и певаче са традиционалним песмама из суседних региона.

Захваљујући плавом небу, топлом времену, паперјастим облацима и нежном поветарцу усред новембра, могу да кажем да ове мирне сеоске пределе вреди посетити у свако доба године. 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“