Највећи храм Руске православне цркве налази се у Москви и може да прими до 10 хиљада верника. Он је верна копија цркве подигнуте 1882. године у част победе Русије над Наполеоном. Бољшевици су порушили првобитно здање и дуго се на његовом месту налазио базен.
По висини трећи православни храм на свету (103 метра) директно је повезан са историјом Другог светског рата: његове степенице и други елементи изливени су од оружја нацистичке Немачке. Црно-зелени храм од метала и бронзе отворен је 2020. године у Подмосковљу.
Храм Казањске иконе Пресвете Богородице, jедан од најпознатијих симбола Санкт Петербурга и породична црква Романових, подигнут је по угледу на базилику Светог Петра у Риму. У совјетско доба у храму је био смештен Музеј религије и атеизма, а данас је то један од највећих активних храмова у земљи.
Градио се 40 година, све до 1858. године, а на његово спољашње уређење потрошено је преко 100 килограма чистог злата. Међутим, становници Петербурга су сматрали да је ужасно масиван, гломазан и превелик у поређењу са околним здањима. Било им је потребно време да се навикну на његове џиновске димензије, али данас је без њега тешко замислити Санкт Петербург.
Овај храм је оборио све рекорде дуге изградње: 87 година су га градили, напуштали, рестаурирали, прекидали због недостатка новца, мењали архитектуру и поново обнављали. Замишљен као манастир, уместо тога је постао затворена елитна школска установа: Институт за девојке из племићких породица. Данас је то активна црква са занимљивом оптичком варком: што више посматрач прилази храму, он му се чини мањим.
Храм је подигнут делимично од новца цара Николаја I. По његовој личној жељи, плаве куполе су украшене звездама од злата. Али за време бољшевичке власти храм је затворен и само захваљујући срећном стицају околности остао нетакнут: у плану је било његово рушење и пренамена у градски крематоријум.
Називају је „бисером Далеког истока“. Од тла до врха централног крста висока је 95 метара, што се може упоредити са савременим небодерима. Подигнута је 2004. године од добровољних прилога у граду Хабаровску.
Подизање овог храма у Вороњежу везује се за оснивање самог града, за 1586. годину, када је храм био од дрвета. Отада је више пута реконструисан, премештан и обнављан, све док није постао највише здање у граду. Његови крстови практично се виде из свих делова Вороњежа.
Храм на уском појасу копна на ушћу Волге и Оке није без муке преживео атеистичке тридесете године. Био је затворен, а сви његови дрвени украси претворени у дрва за огрев. У подруму храма смештен је магацин, а за време рата на његовом крову налазила се противваздушна батерија. У потпуности је рестауриран 1992. године.
Црква је саграђена на месту где је 1881. године смртно рањен цар Александар II. Унутрашње зидове покрива седам квадратних километара мозаика!
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
