Кад смо сели у авион за ноћни лет из Сочија до Астрахања, моја пријатељица Олга и ја били смо помало изненађени етничком разноврсношћу наших сапутника. Нордијске, јужноевропске, кавкаске, централноазијске, западноазијске и „типично руске“ црте лица могли смо да видимо да двосатном путовању до града на Волги. Као што ћемо сазнати током наредна три дана, Астрахањ са популацијом од 526.000 људи, дом је за припаднике 104 од укупно 120 народа који насељавају Русију.
Мали аеродром налази се само 15 минута од центра града. Имали смо среће да пронађемо стан у добро одржаваној згради из Стаљиновог доба буквално преко пута Астрахањске тврђаве.
Наш први циљ је био да пробамо много хваљену кавкаску кухињу. Мада је било 21:30 у петак увече, прелепо уређен простор у близини Лењиновог трга и тврђаве био је готово пуст. Елегантно осветљен, овај рејон је одавао изразито медитеранску атмосферу. Уз подношљив свеж поветарац и кристално чист ваздух, околина ми је изгледала романтично, док је мојој сапутници уливала помало језив осећај, јер смо на улици били практично усамљени.
Док смо шетали према обали, наишли смо на ресторан каспијске кухиње. Олга се опустила из чашу белог вина и локалне специјалитете, као што су печена јесетра из Волге и рибља чорба.
Ноћни живот у Астрахању углавном се одвија око улица које воде ка Волги. Ту се налазе клубови и барови за младе. Можемо рећи да је ноћни живот приметан, али не тако жив као у неким другим мањим градовима Русије.
Следећег јутра изашао сам да обиђем центар града. Трг који је претходне вечери био пуст, сада је био препун људи који су се бавили различитим спортским активностима. Под ведром небом и топлим зрацима сунца уживао сам у погледу на неговане цветне леје и дрвеће са лишћем свих јесењих боја. Док је у северним крајевима земље разнобојна јесен брзо прохујала, Астрахањ је у новембру још одисао средином јесени.
Касније тог јутра са мојом сапутницом сам кренуо у обилазак беле градске тврђаве. Ова масивна грађевина на Зечјем брду подигнута је крајем 16. века и отада више пута реконструисана. Улазак у тврђаву, која се отвара у 7 ујутро, је бесплатан. Поред улаза ћете наћи тезге са ручно израђеним сувенирима.
Тврђава је одлично место за шетњу кроз аутентичан амбијент. Ми смо ипак желели да сазнамо више о њеној историји, па смо кренули у обилазак са водичем у голферским колима! Данашњу Астрахањску област током векова су освајали различити народи и империје све до средине 16. века када је постала део руског царства.
После обиласка тврђаве обрадовао нас је наступ фолклорних група организован поводом Дана руског националног јединства. Док се сунце пробијало кроз сиве јесење облаке и загревало ваздух до 18°C, а звона одјекивала са звоника Успенске цркве, момци и девојке у различитим народним ношњама изводили су плесове који одражавају етничку разноврсност становништва Астрахања. Најпре смо видели руски, затим татарски плес, а затим плесове староседелачких народа Астрахањске области.
Астрахањ је познат и по религијског разноврсности. Обишли смо две недавно реновиране џамије у близини историјског центра града. Њихов ентеријер показује персијски утицај, што није необично, јер се Иран налази недалеко, на супротној обали Каспијског језера.
Занимљиво је да у историјском центру Астрахања нема две улице које личе једна на другу. Улицу препуну зграда од браонкасно-црвенкасте цигле с почетка 20. века сече булевар са грађевинама у стилу који је мешавина сецесије, ренесансе и класицизма! Такође, шетајући поред тврђаве из 16. века можете с друге стране видети здања из 19. века која изгледају као да су пренета из Санкт Петербурга.
Део града око тврђаве и поред реке носи јасно европски карактер, али чим пређете канал откривате сасвим другачију слику. Ту се налази део града са персијским и татарским шармом. Имате осећај да сте прешли у сасвим друго доба док пролазите поред дрвених кућа са малим симпатичним двориштима.
Подразумева се да је најбоље место да проведете вече шеталиште поред реке. Џогери, бициклисти, породице са децом, студенти и пензионери – сви се ту окупе већ у сумрак, да испрате још један дан у одласку.
Са шеталишта се могу видети мала речна острва на којима се стане бројне птице које пре него што падне ноћ траже безбедно уточиште. На месту где река полако утиче у Каспијско језеро, природа одише непоновљивом лепотом. Гости Астрахања у топлим месецима често одлазе на делту Волге, где се може видети велики број најразличитијих врста биљака и животиња.
Мало шта се у Русији може упоредити са доживљајем заласка Сунца на Волги. У сумрак небо изнад Астрахања прелази у гримизно црвену боју, док ви стојите посматрајући спокојни ток моћне реке ка њеном неумитном крају.
Астрахањ се може доживети као посебно место на којем се неколико култура сусреће и преплиће. Ниједан други руски град не показује тако јасно етничку разноврсност Русије. Хармонија у којој живе различити народи у Астрахању може бити пример и инспирација за друге делове света.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу