Необичне појаве на небу изнад Русије (ФОТОГРАФИЈЕ)

Република Коми. Воркута. Поларна светлост изнад рудника „Заполярная-2“

Република Коми. Воркута. Поларна светлост изнад рудника „Заполярная-2“

Алексеј Резниченко/TASS
Када је најбоље кренути у „лов“ на поларну светлост? Где се могу видети три сунца одједном? Зашто облаци постају седефасти?

Зимско небо у Русији плени својим јарким бојама и преливањем светлости, нарочито изнад Поларног круга. На мразу ваздух понекад чини права чуда! Не верујете? Погледајте ове фотографије.

Поларна светлост

Поларна светлост у близини реке Уре, Мурманска област.

Најграндиознија појава на арктичком небу је, наравно, поларна светлост. То је природно сијање које се може пратити током ведрих мразних ноћи од септембра до марта. Поларна светлост се најјасније види на географској ширини од 67-70 степени далеко од великих градова. Говорећи научним језиком, она се појављује у стратосфери када честице соларног ветра стигну до магнетног поља Земље. Ово сијање може бити у различитим бојама, од зелене до љубичасте, и попримати невероватне облике. Многи љубитељи путовања маштају о томе да једном угледају поларну светлост. Најпопуларнија места у Русији у том смислу су Мурманска област и Јамал.

Ево где се још може видети!

7 најбољих места за посматрање поларне светлости у Русији

Где влада најдужа поларна ноћ у Русији?

Светлосни стубови

„Светлосни стубови“ на небу изнад града Набережније Челни.

Житељи различитих региона Русије од Санкт Петербурга до руског Далеког истока током хладних годишњих доба могу да виде вертикалне стубове различитих боја који личе на зраке рефлектора укочене у ваздуху. Ова атмосферска појава настаје при ниским температурама (испод -15 степени) и при великој влази, када се у ваздуху појављују кристали леда. Тада се светлост уличних светиљки или аутомобилских фарова одражава у њима и формира многобројне „стубове“.

Три сунца или хало

Хало изнад Јакутска.

Замислите да се ујутру пробудите и уместо једног угледате цела три сунца! Како ћете то објаснити? Ова оптичка илузија се зове пархелиј (лажно Сунце) или хало. У питању је ретка појава која настаје само током зиме када је напољу ведро и стеже мраз. Сунце је ниско изнад хоризонта и светлост његових зрака се прелама кроз призму кристала леда у ваздуху. Тада се чини да Сунце није једно него их има три. Право Сунце је у центру а двојници су са леве и десне стране (понекад се виде само два Сунца). Ова појава се може видети у Јакутији и на Јамалу, а једном у неколико година се запажа и у централном делу Русије, па чак и на југу.

Седефасти облаци

Седефасти облаци у Мурманску.

Облаци разних боја појављују се на небу приликом изласка или заласка Сунца. Када Сунце зађе за хоризонт његови зраци се одбијају од облаке, а честице леда у ваздуху преламају ту светлост и боје небо јарким бојама. У Русији се ова појава примећује на истим ширинама као и поларна светлост, али далеко ређе. Седефасти облаци се обично појављују зими и почетком пролећа при ниским температурама. Научници сматрају да је ова појава везана за оштећење озонског омотача у Заполарју.

Оптичке варке (миражи) на Арктику

Оптичка варка у граду Апатити.

Вероватно сте чули за фатаморгану која се појављује на врелом пустињском песку. Али и изнад Поларног круга постоје занимљиве оптичке илузије. Арктички миражи се могу појавити изнад воде када стегне мраз. Ваздух се хлади изнад површине воде и у њему се као у сочиву рефлектују облаци и околина.

Такве оптичке илузије се појављују у граду Апатити у Мурманској области, изнад језера Имандра. Могу се приметити неколико пута током зимске сезоне.

Сочивасти облаци

Вулкански пејзаж. Камчатски крај.

На Камчатки су вулканска узвишења често „украшена“ густим лентикуларним, тј. сочивастим облацима. Они се формирају између слојева ваздуха и увек у планинама. Чак и када је ветар веома јак они су непокретни, због чега личе на летеће тањире. Такви облаци нарочито ефектно изгледају када залази Сунце и обасјава их из посебног угла.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“