На Арктику уочен СВЕТЛУЦАЈУЋИ СНЕГ (ФОТО)

Александар Семјонов
У Беломорској биолошкој станици Московског Државног Универзитета на Арктику тако нешто није виђено током свих 80 година њеног постојања.

Микробиолог Вера Јемељаненко приметила је слабу плавичасту светлост у снегу поред обале Белог мора. Овај ефекат изазивају необични организми. 

У децембарској ноћи руски биолог Вера Јемељаненко кренула је у шетњу по обали Белог мора у друштву Михаила Неретина, сина њеног колеге у истраживачкој станици, и два пса.

У једном смету Неретин је приметио плавичасто светлуцање налик на новогодишње сијалице. Јемељаненко је узела шаку снега. Кад га је стегла, светлост је постала интензивнија. Пси су трчећи по снегу иза себе остављали блистав траг. У Беломорској биолошкој станици МГУ на Арктику, где Јемељаненко и Неретин раде, тако нешто није виђено током свих 80 година њеног постојања.

Неретин је позвао фотографа станице Александра Семјонова да забележи овај феномен.

„Заједно смо око два сата газили по снегу како би светлост постала јача“, каже Семјонов.

Микробиолог је одлучила да узме снег на анализу и у њему открила неколико сићушних биолуминисцентних рачића  дужине само пар милиметара који се називају копеподи. Ради се о посебној врсти Metridia longa, која се обично среће на Арктику и у околним водама, као и у северном Атлантику и Тихом океану. Они се најчешће налазе даље од обале, током дана бораве на дубини од 60 до 300 стопа (18 до 90 метара), док се ноћу подижу на дубину од неколико стопа (пола метра до метра) од површине воде.

Копеподи сијају захваљујући супстанци луциферину, која у контакту са кисеоником оксидује, добија боју и почиње да светли. Копеподи користе ову светлост као заштиту, јер она може да отера грабљивце.

Према речима експерта за арктички морски животињски планктон Руске академије наука у Москви Ксеније Кособокове, ове метридије су највероватније доспеле у моћну струју која сваке године почетком децембра стиже до обала Белог мора. Копеподи нису могли да се одупру струји која их је избацила на обалу.

Рачићи пронађени у снегу већ су били мало изгубили боју, али су били још увек живи, претпоставља Кособокова, док други научници сматрају да они могу да одају светлост и после смрти, чак и када су згажени.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“